Komentar: Trgovina migrantima

BILA je u pravu Angela Merkel kada je, pred nedavni samit EU, poručila da ovaj skup može da bude sudbonosan po Evropu. I bio je. Lideri su se dogovorili - da ne mogu da se dogovore, i da, radi mira u kući, svako s izbeglicama, praktično, može da radi šta hoće, posle čega je postalo jasno da je od evropskog jedinstva ostalo malo.

Migranti su postali predmet političke trgovine. Ucena u vidu veta na evropski konsenzus stigla je iz Italije, koja je i najopterećenija migrantskim prilivom. Zemlje Višegradske grupe - Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka - pretile su potpunim razbijanjem evropskog zajedništva ukoliko se i na njih budu odnosile obavezne kvote, ne mareći za to što su ih "veliki" podsećali da su i same predmet evropske solidarnosti. Austrija je, takođe, stala na njihovu stranu.

Grčka očekuje brisanje dela duga, Italija da se izmene Dablinska pravila o raspoređivanju izbeglica, ali i da se na nju ne odnose striktne budžetske norme EU. Turska je izdejstvovala šest milijardi evra, Albanija je dobila otvaranje pristupnih pregovora u junu sledeće godine.

PROČITAJTE JOŠ: POSLE ORBANA I POLjACI DEMANTUJU MERKELOVU: Nismo ušli ni u kakav sporazum o prijemu azilanata

Izbeglice su poslužile i za unutrašnja politička namirivanja. Tako se nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer izborio za slobodnu nacionalnu procenu, u okviru zajedničke evropske politike, da bi Angela Merkel zadržala kancelarsku funkciju.

Svako politički pazari koliko može. Trguje i Brisel, nude i "trećim zemljama" da, u zamenu za debeli koverat, prioritet u evropskim integracijama, ili neku drugu privilegiju, podignu izbegličke kampove na svojoj teritoriji. U ovoj trgovini, razjedinjenoj Evropi za potkusurivanje ostaju milioni onih koji na njenom tlu traže bolje sutra i, među njima, "sitniš" od nekoliko desetina prerušenih terorista.