Besplatno kod lekara i u tramvaj

ZA građane Talina, prestonice Estonije, besplatan javni prevoz danas je isto što i besplatno lečenje, ili školovanje. Sve to u njihovom gradu, danas poprilično bogatom, zaista i postoji, ali je upravo korišćenje autobusa i tramvaja bez naknade ono što ih, počev od 2013. godine, izdvaja među prestonicama Evrope i, uopšte, među naseobinama čiji se broj stanovnika meri stotinama hiljada.

Stranci, doduše, moraju da plate vožnju: mlađi građani solidno govore engleski, ali se sa poteškoćom prisećaju gde se karte prodaju. Na kiosku kupujemo nešto nalik našem "busplusu" i sat vožnje nas košta 1,1 evro. Zamenik gradonačelnika Kale Klandorf kaže nam da višečlane porodice u Talinu štede mesečno stotinak evra - zato što ne moraju bilo šta da dopunjuju. Za to je, dodaje, ključna politička volja.

PROČITAJTE JOŠ: Estonija: Posle Talina, besplatan javni prevoz i u drugim gradovima

- Pre 2013. subvencionisali smo oko 70 odsto troškova javnog prevoza - kaže Klandorf. - Danas dotiramo oko 94 odsto. Prihod od karata ranije je bio oko 18 miliona godišnje, danas je četiri miliona. To znači da smo morali da dodamo 14 miliona iz gradskog budžeta. Verovatno bi svaki grad mogao da pronađe toliko novca u kasi: pitanje je samo političkih prioriteta.

PROČITAJTE JOŠ: Digitalizacija uštedela Estoniji 800 godina u radnim satima

Stanovnici Talina, ali i još 17 grupa među Estoncima - poput studenata, penzionera, hendikepiranih, vojnika i policajaca - besplatno mogu da koriste autobuse, trolejbuse, tramvaje, kao i železnicu na teritoriji grada i jednu liniju trajekta. Investicije nisu presahle, naprotiv: grad je, kao i Beograd, nabavio nove španske tramvaje, ali je i stare, čehoslovačke, temeljno modernizovao. Autobusi su u proseku stari sedam godina. Iz prve ruke - sve je čisto, uredno i tačno.

Zamenik gradonačelnika Klandorf kraj mape Talina Foto M. Radonjić

Zašto grad sve to radi?

Kao prvo, vlasti tvrde da su efekti po lokalnu privredu pozitivni, da je povećana mobilnost, pa samim tim stanovništvo više ide u restorane i radnje - tržni centri su, uistinu, nikli na sve strane - a i čak 35.000 ljudi ovim je motivisano da se registruje u prestonici, čime su njeni budžetski prihodi uvećani. Zamenik gradonačelnika Klandorf, ipak, kaže da stručnjaci za pet godina još nisu uradili detaljnu studiju efekata besplatnog prevoza, pa je nezahvalno davati zaključnu ocenu.

U Estoniji, kao i u razvijenim evropskim društvima, postoji shvatanje da je upotreba automobila u gradovima nepoželjna. Javni prevoz je, dakle, besplatan, ali sat parkiranja u centru Talina košta od 4,8 do 6 evra! Paralele radi, u Beogradu se prevoz plaća, a najskuplji javni parking jedva da košta 75 evrocenti na sat. Korišćenje automobila u Talinu se, kaže Kale Klandorf, smanjilo za šest odsto - za očekivati bi bilo da se povećalo, jer zemlja ekonomski sve vreme jača.

I tu nije kraj: "pelcer" besplatnog javnog prevoza širi se, iz prestonice, po Estoniji. Evropa i svet, za sada, posmatraju.

BOGATI I SIROMAŠNI

S OBZIROM na veličinu Talina, Nišlije i Novosađani mogu da upru prstom i kažu "Aha, hoćemo i mi!", a Beograđani da se pitaju da li je model održiv i u milionskim gradovima. Naš je hendikep, međutim, što je Estonija dosad, za razliku od Srbije, i zvanično postala razvijena zemlja: prosečna plata u zemlji nadilazi hiljadu evra, a u Talinu je znatno veća od proseka. Budžet Talina, triput manjeg grada od Beograda, tek je oko 20 odsto "tanji" od budžeta naše prestonice.