Rusija ne želi razjedinjenu EU

MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA

RUSIJA ne želi razdor u EU, već je zainteresovana za jedinstvenu i prosperitetnu Uniju, koja je njen najvažniji ekonomski i trgovinski partner, izjavio je u intervjuu televizijskoj kompaniji ORF Vladimir Putin, predsednik Rusije, koji danas stiže u Austriju.

Putin je minulih godina više puta govorio da se šire lažne optužbe o tobožnim pretnjama Rusije. On je isticao da je Rusija zainteresovana za širenje saradnje uz obostrano korisne uslove. Moskva je spremna i da nastavi saradnju sa NATO, pre svega u borbi protiv terorizma.

Priču o tome kako tobože Putin nastoji da razjedini Evropu odavno ponavljaju u Vašingtonu i Londonu, ali i u Varšavi i bivšim sovjetskim republikama na Baltiku. Glavni problem je u tome što mnogi biznismeni u evropskim zemljama smatraju da im ekonomske sankcije Rusiji smetaju i donose gubitke, pa vrše pritisak na svoje vlade da se politika ne meša u biznis.

Sankcijama Rusiji posebno se suprotstavljaju biznismeni u Nemačkoj i Italiji, jer imaju velike gubitke. "Horskom pevanju" pod dirigentskom palicom Vašingtona usprotivili su se i u maloj Austriji. Posle "afere Skripalj", kada su otrovani otac i ćerka u Velikoj Britaniji, u Beču su ocenili da nisu dobili uverljive dokaze o umešanosti Rusije u ovaj skandal, pa nisu hteli da proteraju ruske diplomate.

Sada je planuo novi spor između Vašingtona i evropskih zemalja čije velike kompanije rade u Iranu. Oni ne žele da se potčine diktatu Amerike i priključe se sankcijama, već hoće da nastave da rade sa Irancima. U Vašingtonu su, nenaviknuti da im se suprotstavljaju moćne evropske zemlje, bili šokirani, pa su zapretili sankcijama i jednom broju evropskih kompanija koje nastave da rade sa Iranom. U Evropi su uvređeno poručili da će odgovoriti Amerikancima istom merom. Evropska komisija najavljuje svoj dokument koji nalaže evropskim kompanijama da se oglušuju o odlukame Vašingtona. Ako predsednik Tramp realizuje svoju pretnju da će uvesti sankcije evropskim kompanijama koje sarađuju sa Iranom, stvoriće se vrlo komplikovana situacija koja može da napravi pukotinu u odnosima "glavnog gazde sveta" i stare Evrope.

Američko izdanje "Forin polisi" saopštilo je da Tramp, takođe, razmatra mogućnost da uvede sankcije protiv evropskih kompanija uključenih u realizaciju projekta gasovoda "Severni tok 2". Osim nemačkih kompanija, sa "Gaspromom" sarađuju i francuske i austrijske kompanije.

PROČITAJTE JOŠ - Han: Ujedinjenje Evrope potpuno tek prijemom Zapadnog Balkana

Austrijski novinari pitali su Putina zašto nije došlo do susreta sa Trampom, koji je najavljivan u martu. "Treba da pitate Trampa. Kako ja vidim, to je posledica žestoke borbe unutar SAD", odgovorio je Putin. U Moskvi veruju da bi se Tramp rado sreo sa Putinom, ali se tome protivi jak politički lobi u SAD.

OBEZBEĐENjE

OKO 800 policajaca biće zaduženo za bezbednost Vladimira Putina u austrijskoj prestonici, čiji će delovi biti zatvarani. Uključene su najrazličitije jedinice, od specijalnih "Vega" i "Kobra", do običnih policajaca. Predsednik Austrije Aleksander van der Belen primiće, uz vojne počasti, svog ruskog kolegu, nakon čega će Putin razgovarati sa austrijskim kancelarom Sebastijanom Kurcom i vicekancelarom Hajnc-Kristijanom Štraheom, koji je predložio ukidanje sankcija Rusiji. Predviđeno je da Putin, u pratnji šefice austrijske diplomatije Karin Knajsel, položi venac na spomenik palim ruskim borcima.

KONTRA-SANKCIJE AMERICI

PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin potpisao je juče zakon kojim se uvode kontramere protiv SAD i njihovih saveznika koji su Moskvi uveli sankcije. Taj dokument je Duma usvojila 22. maja, a Savet Federacije 30. maja. Zakon stupa na snagu od dana njegovog objavljivanja, a predsedniku, između ostalog, omogućava da raskine odnose sa neprijateljskim zemljama i da zabrani trgovinu robom sa tim državama. Dokument omogućava uvođenje kontrasankcija kao odgovor na neprijateljske poteze SAD i drugih zemalja. Mere se mogu primeniti na države i organizacije pod njihovom jurisdikcijom, kao i na zvaničnike i građane.