„SLUČAJ SOBČAK”: Preko Kana do fotelje Kremlja

Skandalozna novinarka i predsednički kandidat na nedavnim izborima u Rusiji Ksenija Sobčak već je započela medijske pripreme i borbu za osvajanje glavne fotelje u Kremlju. Ona se nada da će uspeti da zameni Vladimira Putina koji, shodno Ustavu, po isteku ovog mandata nema pravo da ponovo bude predsednik Rusije. Medijsku promociju je počela u Kanu, gde je na zatvorenoj projekciji 15. maja pokazala film o svom ocu "Slučaj Sobčak" koji će od 12. juna početi da se prikazuje u Rusiji.

Iako je Vladimir Putin u više intervjua objasnio kako je i zašto bio na strani predsednika Borisa Jeljcina i nije podržao pučiste avgusta 1991. godine, Ksenija Sobčak u filmu opet "rasvetljava" tu temu. Ona zapravo želi da podseti gledaoce da je njen otac bio šef sadašnjeg predsednika Rusije, dok je radio u gradskoj skupštini Sankt Peterburga i vodio komitet za spoljnoekonomsku saradnju. Nije slučajno ni što je promocija fima u Kanu, jer želi da dobije podršku Zapada.

Još pre predsedničkih izbora u Rusiji, Putin se sreo sa Ksenijom Sobčak koja mu je saopštila da se sprema da snimi film o ocu Anatoliju. Putin je ispričao da je u to vreme KGB bio na strani pučista i on, kao major se morao potčinjavati naređenjima rukovodstva službe. Ali on se sa njima nije slagao, pa je odlučio da se demobiliše i stao je na stranu gradonačelnika Sankt Peterburga Anatolija Sobčaka, koji je podržavao Jeljcina. Posle toga, Sobčak je telefonirao šefu KGB Vladimiru Krjučkovu i vrlo brzo je Putin bio demobilisan.

Ksenija Sobčak

O puču koji je trajao od 18. do 21. avgusta 1991. u filmu govori i Jeljcinova ćerka Tatjana, njen treći suprug Valentin Jumašev, koji je jedno vreme bio vrlo blizak Jeljcinov saradnik, zatim Anatolij Čubajs, glavni "privatizator" Rusije, Dmitrij Medvedev, sadašnji premijer koji je u to vreme bio Putinov saradnik u gradskoj skupštini u Sankt Peterburgu.

Putin je odavno ispričao novinarima Andreju Koljesnikovu i Nataliji Govorkjan za knjigu "Od prvog lica - Razgovori sa Vladimirom Putinom" da nije želeo da bude sa pučistima. Tada su Beli dom štitili od pučista predsednik Rusije Boris Jeljcin i njegov zamenik, general Aleksandar Ruckoj.

U toku noći, kolona tenkova Tamanske divizije krenula je da izvrši zadatak dobijen od pučista, ali im se suprotstavio narod. Na suđenju su pučisti tvrdili da su pokušali da spasu SSSR.

Nesporno je da je ambiciozni Jeljcin iskoristio neodlučnost poslednjeg predsednika SSSR Mihaila Gorbačova i oteo mu glavnu fotelju u Kremlju, pohapsio pučiste, ali je ubrzo postao najomraženiji vladar Rusije. Iako je Jeljcin izabrao Putina za naslednika, sadašnji predsednik je u više navrata rekao da je raspad SSSR bio jedna od najvećih katastrofa 20. veka.

AFERA SA STANOVIMA

LjUBAV između Jeljcina i Sobčaka je sredinom devedesetih prestala. Sobčak je pao u nemilost, optuživan za mućke sa stanovima. On se pravdao da je sve to posledica rata moskovskih i lenjingradskih političara. Putin se odužio svom šefu tako što ga je kasnije zaštitio.