Kasa EU dočekana na nož

NACRT novog budžeta EU za period od 2021. do 2027. iz pera Evropske komisije, mnoge države članice, dočekale su - na nož. Najviše negodovanja izazvale su odredbe vezane za nove modele punjenja evropske kase čiji će manjak, nastao izlaskom Velike Britanije, dostići 12 milijardi evra.

Novim predlogom koji "formatira" budžet na 1,14 biliona evra, predviđa se povećanje doprinosa zemalja članica sa jedan na 1,114 odsto BDP. Predlog EK da u kasi za pet odsto smanji subvencije za poljoprivrednike, nije prihvatljiv za Francusku, čije resorno ministarstvo najavljuje oštro protivljenje.

Komesar zadužen za budžetska pitanja Ginter Etinger naglašava da nacrt novog budžeta predviđa značajno povećanje sredstava za pretpristupnu pomoć Zapadnom Balkanu.

- Pojačali smo sredstva iz budžeta namenjena generalno za oblast spoljnih poslova i susedstva - kaže Etinger. - To je posebno značajno uoči samita EU Zapadni Balkan u Sofiji. Sa tim novcem približićemo kandidate sa Zapadnog Balkana Uniji.

Pročitajte još - Kurc protiv povećanih uplata u budžet EU

Bitna i najavljena izmena je mehanizam koji povezuje korišćenje novca iz zajedničke kase i poštovanja vladavine prava u zemljama-članicama. Iako u Komisiji kažu da je u pitanju "generalno primenljiv mehanizam koji nije usmeren protiv konkretnih članica", jasno je da bi zemlje kao što su Mađarska i Poljska mogle da budu prve na udaru novih mera, zbog optužbi za podrivanje slobode govora i nezavisnosti pravosuđa. Varšava će se, zato, usprotiviti svakom planu budžeta EU "koji ne pravi razvnotežu između potreba različitih zemalja članica bloka".

Poljski zvaničnici su, s druge strane, reagovali sa olakšanjem na predloženi dugoročni plan za potrošnju EU, uz ocenu da su smanjenja i promene u potrošnji mnogo manje bolni nego što je očekivano. Poljska "ceni" što predlozi EK u velikoj meri štite potrošnju u centralnoj i istočnoj Evropi.

Pročitajte još - EU počela projekat da 18-godišnjaci besplatno putuju vozom po Evropi

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc rekao je da, "iako u predloženom budžetu ima pozitivnih elemenata, on nije prihvatljiv". Isto misli i Holandija, a njen premijer Mark Rute se zalaže za "pravednu raspodelu tereta". Holandija je jedna od bogatijih zemalja koja izdvaja veći doprinos za EU nego što joj se vraća. Prema njegovim rečima, manja Unija posle "bregzita" mora da znači i manji budžet.

Nemačka, čija je neto-uplata u budžet Unije najveća, reagovala je oprezno i ponovila spremnost da potroši više, ali "samo ako to bude pravedno". Dok se u odnosima na liniji Berlin-Brisel još održava miran ton, na domaćem terenu Nemci maltene ne biraju reči da izraze svoje negodovanje.

BIĆE PARA ZA NOVE ČLANICE

STRATEGIJA proširenja EU predviđa mogućnost ulaska Srbije i Crne Gore u EU najranije 2025. godine. Evropski komesar za budžet Ginter Etinger tvrdi da EU ima rešenje za slučaj da u ovom budžetskom periodu dođe do ulaska novih članica.

- Višegodišnjim finansijskim okvirom nije predviđen

nijedan evro za nove članice, ali postoje uredbe iz Ugovora EU koje su korišćene i u slučaju Hrvatske. Kad dođe do novog ulaska, razmotrićemo doprinose svih država-članica da bismo novoj članici omogućili učešće u postojećim EU programima - kaže Etinger.

RIZIK OD AMERIKE

EU je saopštila i da očekuje jak privredni rast za sledeće dve godine, a optimistička je i prognoza za 19 zemalja koje upotrebljavaju evro. Kao rizik po Evropu navode se ekonomske mere SAD.