Um bez premca otišao među zvezde

KAD se suočite s mogućnošću prerane smrti, shvatite da je život vredan življenja i da je mnogo toga vredno truda!

Baš ovako kako je napisao u svojoj autobiografiji "Kratka povest mog života", Stiven Vilijem Hoking je i živeo, a u sredu rano ujutro, u 77. godini, preselio se među zvezde, u neku drugu kosmičku dimenziju.

Najbriljantniji kosmolog našeg doba, životom i delom, postao je "najupečatljiviji kontrast u nauci - imao je potpuno atrofirano telo i um bez premca". Pet i po decenija prkosio je medicini, postao najpoznatiji fizičar sveta, razotkrio neke od najzamršenijih tajni kosmosa...

Vest da je preminuo vodeći teorijski fizičar današnjice munjevito je obišla svet. Primljena je gotovo s nevericom, jer je ovaj engleski genije postao simbol neuništive nade u život. Kako je 55 godina živeo, s neuromotoričkom bolešću, amiotrofičnom lateralnom sklerozom (ALS), lekarima nikada nije bilo jasno. Ali bolest koja je sputavala njegovo telo bila je slabašna naspram snage njegovog uma.

- I ne treba da postoji granica ljudskog delovanja - rekao je Hokins marta 2015. godine, u ekskluzivnom intervjuu "Večernjim novostima" koji nam je omogućen zahvaljujući distributerskoj kući "Taramaunt". - Mi smo svi različiti, a koliko god život loše izgledao uvek postoji nešto što možete da uradite, i uspećete u tome. Dok postoji život, postoji i nada.

A, život Stivena Hokinga, počeo je simboličnim preplitanjem vremena, prostora i nauke. Rođen je 8. januara 1942. godine, tačno 300 godina posle Galilejeve smrti.

- Pretpostavljam da je tog dana rođeno oko dve stotine beba, ali nije mi poznato da li se ijedna od njih zanimala za astronomiju - napisao je Hoking u svojoj autobiografiji. - Rođen sam u Oksfordu, iako su moji roditelji živeli u Londonu. Do toga je došlo zbog prećutnog sporazuma između nas i Nemaca: da oni neće bombardovati Oksford i Kembridž ako mi ne bombardujemo Hajdelberg i Getingen.

U rodnom gradu, na čuvenom univerzitetu, Hoking je diplomirao teorijsku fiziku, a doktorirao je na Kembridžu sa radom iz teorije relativnosti. Na ovom univerzitetu nastavio je akademsku karijeru. Član Kraljevskog društva postao je 1974, a profesor matematike 1979. Kao student, u 21. godini suočio se sa teškom bolešću koja brzo onesposobljuje, ograničava kretanje i govor, i lekarskom prognozom da će živeti još nekoliko godina. Ali nije se predao.

Čitavog života uzbuđivao je i zbunjivao svet. Sa stanovišta medicine bilo je nemoguće da radi to što je radio više od pola veka. Da raspravlja o postojanju Boga, da se uzrujava i upozorava čovečanstvo povodom istraživanja o veštačkoj inteligenciji, pogotovo ne da prisustvuje dodeli Bafta nagrada, pohvali film "Teorija svega" o svojoj životnoj borbi, i zatim preko "Fejsbuka" čestita nagradu Oskar Ediju Redmejnu, glumcu koji ga je igrao. Njegov život opisan je u filmu "Teorija svega" 2014. godine, a knjigu "Kratka istorija vremena" objavio je 1988. godine. Prodata je u više od 10 miliona primeraka.

- Kolege vide u meni samo fizičara, dok sam za najšire slojeve verovatno postao najpoznatiji naučnik na svetu - pisao je Hoking. - Do toga je došlo delom i zato što naučnici, izuzev Ajnštajna, nisu poznati kao rok zvezde. Mojoj popularnosti doprinela je i činjenica da odgovaram stereotipu o geniju invalidu. Ne mogu da se maskiram perikom i tamnim naočarima - invalidska kolica bi me odala.

Govorio je i da je imao sve razloge da bude srećan, jer ima troje divne i ostvarene dece i uspešnu naučnu karijeru. Nije dobio Nobelovu nagradu, ali jeste jednu, među fizičarima, daleko prestižniju - nagradu za fundamentalnu fiziku. Rezervisao je i mesto za let u svemir "Virdžin galaktikom". Ostvarenje te želje nije dočekao...

IKONA MODERNE NAUKE

- Svojim radovima, profesor Hoking nam je ostavio izuzetno nasleđe, kao i smernice za istraživanja u budućnosti - kaže prof. dr Anđelka Kovačević, šef Katedre za astrofiziku Matematičkog fakulteta u Beogradu. - Prvi je postavio kosmologiju kao uniju teorije relativnosti i kvantne mehanike, otkrio je Hokingovo zračenje iz crnih rupa... Napisao je mnogo knjiga, a zaslužan je i za popularizaciju nauke preko TV serija i naučno-popularnih filmova. Profesor Hoking je, zapravo, ikona moderne nauke.