Kratke cevi kroje američku politiku

AMERIČKA Nacionalna asocijacija za oružje (NRA) ponovo je u žiži debate oko kontrole naoružanja koja se uvek iznova - i do sada bez razultata, pokreće u SAD posle svakog masakra. No, ni 17. ubistvo u školama u SAD samo u ovoj godini, u srednjoj školi na Floridi, kada je tinejdžer Nikolas Kruz (19), na Dan zaljubljenih, usmrtio 17 učenika, ni potonji protesti nisu uzdrmali poziciju NRA kao jedne od najmoćnijih lobističkih grupa u Vašingtonu. Američki predsednik Donald Tramp, koji je tokom predsedničke kampanje i sam iskazivao podršku NRA, suočen s masovnim protestima, zahteva zakonska ograničenja u vezi sa oružjem:

- Vreme je. Moramo da zaustavimo ovo ludilo. Vreme je - rekao je u Beloj kući, krajem sedmice, zakonodavcima obe partije sa Kapitol hila.

ALI asocijacija oružara sa pet miliona članova i fondom od blizu 350 miliona dolara od članarina i donacija, uključujući proizvođače i prodavce oružja, vodi moćne i efikasne lobističke akcije u Vašingtonu. Desetine miliona dolara NRA troši na podršku političarima, ali i napade onih koji im se suprotstavljaju.

Ne iznenađuje stoga što su se mnogi republikanci dinstancirali od Trampovih zahteva. Senator Marko Rubio sa Floride, države gde se nedavno dogodio masakr, koji je uživao najmanje tri miliona dolara podrške NRA, uveravao je Trampa da nikakva reforma nije mogla da spreči masakr u školi. Demokratski senator Marfi iz Konektikata, gde se ranije takođe dogodio masakr u školi, bio je direktan:

- Razlog što ništa nije urađeno jeste to što lobi oružara ima moć veta na bilo koji zakon koji dolazi pred Kongres - rekao je otvoreno Trampu.

OSNOVANA pre gotovo vek i po, 1871. godine, kako bi se poboljšale veštine korišćenja oružja uoči građanskog rata u Americi. Samo se tridesetih godina prošlog veka, kada je cvetao kriminal u SAD, NRA zalagao za kontrolu naoružanja.

Zaljubljenici u streljaštvo i lov sredinom prošlog veka blokirali su i sam pokušaj nacionalnog registra oružja, da bi 1977. njihovi napori bili "zacementirani" pokretanjem lobističke mašine "branilaca" Drugog amandmana. Od tada se zaustavlja svaki pokušaj ograničavanja u vezi s posedovanjem i nošenjem oružja u SAD. Ni Holivud nije ostao imun od NRA. Najpoznatije lice ove organizacije dugo je bio Čarlton Heston, koji je bio na čelu asocijacije oružara.

MOĆ NRA je tolika da je odnos prema naoružanju u SAD redovna tema izbornih kampanja. Tradicionalno naklonjeniji oružju, republikanci bolje prolaze od demokrata. U kampanji 2016. godine NRA je potrošio 30 miliona dolara na podršku republikancu Donaldu Trampu. Ali čak dvostruko više je otišlo na kampanju protiv Hilari Klinton.

- Nema većeg pristalice Drugog amandmana od mene, nema veće pristalice NRA nego što sam ja - govorio je šef Bele kuće u kampanji. A sada se zalaže za reforme zakona o oružju.

"ZAVERA RAZORUŽAVANjA"

Aktuelni predsednik NRA Vejn La Pjer, sa godišnjom platom od pet miliona dolara, brani oružje, ali javnosti je najpoznatija atraktivna novinarka i konzervativna politička aktivistkinja Dejna Leš (na slici), koja, u suknji i na štiklama, rado pozira sa puškama, izražavajući odanost Bogu, porodici i oružju. Kako kaže u svojoj knjizi "Dalje ruke od moje puške", ona želi da porazi zaveru razoružanja Amerike.