Ruski supermeni negiraju optužbe

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA

OPTUŽBA američkog specijalnog tužioca Roberta Milera da je 13 građana Rusije učestvovalo smanjenju popularnosti Hilari Klinton u predsedničkim izborima u Rusiji kod mnogih izaziva podsmeh, a ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u subotu nazvao to "blebetanjem dok se ne daju pravi dokazi".

Ko su tih 13 ruskih "supermena" koji su pokušali da preko društvenih mreža, uz pomoć tri kompanije da utiču da Hilari ne postane predsednik SAD? Amerikanci tvrde da su Rusi uticali na njihove izbore preko "Agencije za internet istraživanja" osnovane u julu 2013. u Sankt Peterburgu sa sedištem u ulici Savuškina 55. Tom agencijom je rukovodio biznismen Jevgenij Prigožin (57) koju su delimično finansirale dve njegove kompanije "Konkord menadžment" i "Konkord kejtering". Mesečni budžet im je bio oko 70 miliona rubalja što je 1,25 miliona dolara.

Njih optužuju da su od maja 2014. Rusi počeli da prate diskusije u društvenim mrežama. Da podsetimo, u SAD je zakonom zabranjeno strancima da koriste novac da bi uticali na rezultat izbora u njihovoj zemlji.

PROČITAJTE I: I SAD se mešaju u izbore u inostranstvu, rušili su Miloševića

Agencija je angažovala stotine ljudi koji su se bavili analizama pa sve do kompjuterskih tehnologija i finansija. U aprilu su bili osnovali odel pod nazivom "Prevoidioc", a mešanje u američke izbore organizovano je navodno kao "Projekt Ljahta".Ta kompanija je, kako tvrde u SAD, pokušala da utiču na američke izbore kroz Fejzbuk, Jutjub, Tviter i Instagram gde su objavljivali reklame.

Prigožina i njegovu kompaniju optužuju da su kupovali reklamni prostor u društvenim mrežama gde su objavljivali parole u stilu "Ja sam protiv Hilari, ona sponzoriše terorizam, a Tramp ga hoće uništiti". Ali kad se saberu sve te sume to je sve mali novac da bi se sa njime moglo uticati na izbore čak i u malim zemljama.

U julu 2016. u "Prevodiocu" je radilo 80 ljudi. Među optuženim odmah posle Prigožina je Mihail Bistrov koji je neposredno rukovodio projektom mešanja u izbore. Izvršni direktor je bio Mihail Burčik, a organizacijom se bavila Aleksandra Krilova. Za kompjutersku ifrastrukturu je bio zadužen Sergej Polzov. Anatitikom se bavila Ana Bogačova a njeni zamenici su bili bračni par Marija Beljajeva i Robert Bovda.

Džejhun Aslanov je bio zadužen za operaciju uticaja na izborima u SAD, a Vadim Podkopajev je bio analitičar. Drugim poslovima su rukovodili Gleb Vasljčenko, Irina Kavarzina i Vladimir Venkov. U SAD su putovali Krilova i Bogačova, a vizu su dobili krijući gde rade, dok Robert Bovda nije dobio vizu.

Kako u optuži piše pred predsedničke izbore svi oni su se angažovali na kompromitovanju Hilari Klinton kao i Marka Rubija i teda Kruza a podržavali su Berni Sandersa i Donalda Trampa.

PROČITAJTE I: Lavrov: Još jednom kažem kolegama iz SAD - ne igrajte se vatrom

Najtiražniji ruski dnevnik "Moskovski komsomolac", tvrdi da se odavno govorilo da se i u Rusiji vodi rat "fabrika trolova", ali malo ko veruje da su ruski botovi mogli da utiču na američke izbore jer u SAD sigurno postoje mnogo bolji stručnjaci za izborne tehnologhije.

- Sa velikim uvažavanjem se odnosim prema Amerikancima. Ali oni vide to što žele da vide pa ako da vide đavola neka im bude, kaže Jevgenij Prigožin. A optuženi Mihail Burčik kaže da ne zna toliko dobro engleski da bi shvatio u čemu ga to optužuju. Više optuženih među kojima su i Gleb Vasiljčenko i Džejhun Aslanov tvrde da se verovatno radi o njihovim imenjacima jer se nisu bavili niakkvim izborima u SAD.

Za takva krivična dela u SAD je predviđena kaznma od dve do 30 godina, ali po ruskim zakonima ona ne može svoje građane da izručuje SAD.