ZAPISI IZ PARIZA: Pacov u zečjem sosu

MONSURI. Brdo miševa. Tako se zove jedan od najlepših pariskih parkova. Glodari i Pariz imaju nečeg zajedničkog što ih povezuje kroz istoriju.

Tokom pruske opsade 1870, izgladneli žitelji Pariza jeli su pacove sa sosom za zečetinu. Na pijaci kod Gradske kuće kupovali su se za dva franka po komadu. Početkom prošlog veka, Pariski pacovski klub organizovao je borbe pasa i pacova u čuvenim ratodromima na obodu Bulonjske šume, koji su opstali sve do kraja tridesetih. Vešti kladoničari uspevali su tako da namaknu dobru lovu. Kad je 1969. gradska tržnica preseljena iz centra na periferiju, sa dvadeset hiljada ljudi, hiljadu preduzeća, pet hiljada tona namirnica i hiljadu i po kamiona, u selidbu je ulicama grada krenulo i dvesta hiljada pacova.

Pariski pacovi se manje plaše ljudi nego ovi njih. Smetlari muku muče. Jednom skočili za vrat, drugome kidisali na ruku. Dobro su prošli. Zasada. Šta tek da kaže onaj nesrećnik iz severnog predgrađa kog je pacovčina zagolicala njuškom po stražnjici dok je prelistavao novine na ve--ce šolji?

Precizno je izračunato da svake sekunde pacovi u pariskoj kanalizaciji pojedu devet kilograma otpada. Čak četvrtinu požara izazovu grickajući električne kablove. Ima zgrada gde im ne mogu ništa. Svakakvu su zamku izakali. Pa su, tako, postali uobičajeni ukućani na mirnoj promenadi od kuhinje do kupatila. Ponekad, kad im pred očima pukne film normalnog života, stanari krenu u ofanzivu, pospu im malo soli na rep, pa sve iz početka.

U metrou, dok se šetkaju između šina, gosti Grada svetlosti ih fotografišu, a bace im i komad hleba, da ih namame pred objektiv. Neki tako dostingu i trideset centimetara dužine.

I pored milion i po evra koje su za borbu protiv pacova uložile gradske vlasti, ovi se jednako šunjaju prestonicom. Osamsto pariskih parkova detaljno su prečešljani, neki od njih i potpuno zatvoreni na više dana da bi se potukla pacovska kolonija. Pa ništa. Evo njih opet. Više od polovine pariskih pacova su po statistikama zvanično pobedili prirodu i postali imuni na sredstva za deratizaciju.

Posle svega, nije ni čudo što pariska policija ima specijalno odeljenje posvećeno pacovima. Jedinica je oformljena dvehiljadite, ima šest ljudi i obavi dve i po hiljade intervencija svake godine.

Kako, onda, pariski pacov ne bi stigao i na film? Remi, prefinjeni pacovčić, zbog izuzetnog čula mirisa i sposobnosti da za trpezom meša najrazličitije ukuse, postao je šef kuhinje. Pa je posle toga dospeo i u Diznilend, gde ga, uz rame slavnom američkom mišu Mikiju, pozdravljaju gosti iz čitavog sveta.

Lep je grad Pariz. Ali, ima i one svoje druge strane. Urbana legenda kaže da svaki Parižanin ima svoja dva pacova. Među šest miliona, nađe se poneki i za svakog turistu.