Pretnja smrtnom kaznom za uhapšene

NAJMANjE devet osoba poginulo je tokom noći između ponedeljka i utorka na protestima u Iranu, tako da se broj ubijenih tokom skoro nedelju dana nemira koji se šire po gradovima popeo na 22, dok je više stotina ljudi uhapšeno.

Iranska vlada navodi da je ponedeljak do sada bio dan sa najviše nasilja i da su "naoružani demonstranti" pokušali da zauzmu policijske stanice i vojne baze, ali su u tome sprečeni.

Iranska državna televizija je javila da je među poslednjim stradalima šestoro demonstranata, jedno dete (11 godina) i jedan pripadnik elitne vojske iranskih vlasti - Čuvara revolucije. Svi su poginuli u provinciji Isfahan. Navodi se da su tri žrtve ubijene iz lovačkih pušaka.

Demonstracije protiv vlasti traju od četvrtka širom Irana i najveće su u toj zemlji od protesta posle spornih predsedničkih izbora 2009. godine.

Nemiri su počeli prošlog četvrtka u gradu Mašhadu kao socijalni bunt i protest zbog pogoršanja životnog standarda, poskupljenja nekih namirnica i raširene korupcije, ali su prerasle u proteste protiv vlasti.

Pročitajte još: Iran: Dvoje ranjeno u pucnjavi na demonstracijama

Okupljanja su se proširila na više gradova, a vlasti nisu objavljivale nikakve podatke o ubijenima, povređenima ili privedenima u zemlji.

Prema podacima nekih agencija, najmanje 450 ljudi je uhapšeno za tri dana samo u Teheranu. Vlasti glavnog iranskog grada su juče po podne objavile da je situacija u Teheranu "mirnija nego prethodnih dana i mirnija u odnosu na mesta u unutrašnjosti zemlje".

Demonstranti potražili spas od suzavca

Predsednik iranskog Revolucionarnog suda Musa Gazanfarabadi upozorio je juče da bi uhapšeni demonstranti mogli da se suoče sa smrtnom kaznom kada se nađu pred sudom.

- Jedna od optužbi za koje bi oni mogli da se terete može biti Moharebeh - rekao je on. Moharebeh znači rat protiv Boga, što je prestup za koji je u Iranu predviđena smrtna kazna.

Gazanfarabadi je, takođe, rekao da će neki demonstrati uskoro biti izvedeni pred sud po optužbama za delovanje protiv nacionalne bezbednosti i oštećenje javnih objekata, istakavši da je učešće na skupovima koje nije odobrilo iransko ministarstvo unutrašnjih poslova nezakonito. Inače, iranski revolucionarni sud nadležan je za slučajeve koji podrazumevaju optužbe za pokušaje svrgavanja vlade.

Pročitajte još: Iran ponovo otvorio granicu s Irakom, zatvorenu zbog Kurda

Juče se oglasio i iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamenei i optužio "neprijatelje" Islamske republike da su se udružili da podriju iranski režim.

- U događajima poslednjih dana, neprijatelji su se udružili koristeći svoja sredstva, novac, oružje, politiku i svoje službe bezbednosti da bi stvorili probleme islamskom režimu - rekao je Hamenei za državnu televiziju, ali bez preciziranja o kojim je "neprijateljima" reč. Mada se od pojedinih zvaničnika moglo čuti da je reč o Sjedinjenim Državama, Britaniji i Saudijskoj Arabiji.

Hasan Rohani, Ali Hamenei - Foto AP

Hamenei je najavio da će se obratiti naciji povodom aktuelnih događaja "kada bude pravo vreme".

Sudeći po parolama koje su se čule proteklih dana, demonstranti su razočarani predsednikom Hasanom Rohanijem, koji je obećao da će otvoriti Iran prema svetu, iako je on u ponedeljak priznao da Iran mora da obezbedi "prostor" za stanovništvo da izrazi "svakodnevne brige". Rohani važi za umerenog lidera, uostalom uspeo je da ostvari i nuklearni sporazum sa SAD i još pet svetskih sila kojim je ograničen iranski nuklearni program kako bi se sprečila mogućnost razvoja nuklearnog oružja, u zamenu za ukidanje dotadašnjih sankcija.

Ali ekonomska situacija u zemlji i pored skidanja sankcija nije popravljana. Vlada je smanjila i pomoć najsiromašnijim slojevima, cene goriva su porasle.

Neki analitičari među razlozima nezadovoljstva pominju i "ženska prava".

Pročitajte još: PRETI NOVI SUKOB: Irak smatra dovođenje kurdskih boraca iz Turske objavom rata

- Žene u Iranu su visokoobrazovane. Uključene su u radnu snagu, verovatno više nego u ijednoj drugoj zemlji na Bliskom istoku, ali su i dalje u "drugom redu". Ovo je deo njihove borbe za veća prava - smatraju neki komentatori.

Moć demokratski izabranog predsednika i parlamenta je neuporedivo manja od snage koju ustavom ima vrhovni vođa. On ima komandu nad oružanim snagama, vodi spoljnu politiku, i ima pravo veta nad predsedničkim kabinetom. Predsednik i parlament nemaju ovlašćenja da proveravaju nadležnosti vrhovnog lidera.

- Ovo je mnogo spontanije nego protesti iz 2009. Stvari ne funkcionišu ekonomski dobro za obične Irance. Narod ne veruje da ih ovaj režim predstavlja - ocenio je za "Vašington post" Aleks Vatanka iz Instituta za Bliski istok u Vašingtonu.

SOLIDARNOST SIRIJE, "NADA" EU

SIRIJA je izrazila solidarnost sa Iranom i kritikovala SAD i Izrael zato što su podržali demonstrante, navodeći da te zemlje destabilizuju region. Sirija je najveći saveznik Irana u arapskom svetu, a Teheran je glavni saveznik sirijskog predsednika Bašara al Asada od početka sukoba u toj zemlji. Sa druge strane, Evropska unija je saopštila da se "nada" da će pravo na protest i slobodu izražavanja biti "garantovano" u Iranu.

TRAMP: KONAČNO PROTIV BRUTALNE VLASTI

AMERIČKI predsednik Donald Tramp izjavio je da narod Irana "konačno deluje protiv brutalne i korumpirane vlade". Iranci "nemaju dovoljno hrane, imaju visoku inflaciju i nemaju ljudska prava", objavio je u najnovijem tvitu Tramp povodom dešavanja u Iranu. Tramp se proteklih dana oglašavao nekoliko puta povodom događanja u Iranu, pružajući podršku demonstrantima.

TEHERAN: NEKA TRAMP GLEDA SVOJA POSLA

IRANSKE vlasti su juče odgovorile na Trampove poruke.

- Bolje bi bilo da se američki predsednik zabrine zbog miliona beskućnika i gladnih u SAD i svakodnevnih ubijanja desetine ljudi - rekao je portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova. - Umesto što šalje nepotrebne i uvredljive tvitove protiv drugih naroda, neka se pozabavi unutrašnjim problemima svoje zemlje.