EU Varšavi oduzima glas?

BRISEL

OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

MALA institucionalna revolucija dogodila se u sredu u Briselu kada je EU prvi put u istoriji pokrenula proceduru u okviru famoznog člana 7 Lisabonskog sporazuma koji, na kraju postupka, jednu zemlju članicu može da ostavi bez prava glasa. Na meti je Poljska, jer su u evropskoj administraciji nezadovoljni načinom reforme pravosuđa u ovoj zemlji, smatrajući da se dovode u pitanje nezavisnost sudstva i ravnoteža vlasti.

- Teška srca smo aktivirali ovaj član. Ali, činjenice nam nisu dale izbora. Nismo imali drugu mogućnost - izjavio je u sredu potpredsednik EK Frans Timermans.

Brisel je već mesecima upozoravao Varšavu da bi nešto slično moglo da se dogodi, ukoliko ne odustane od izmena u vezi s organizacijom rada Vrhovnog suda i Nacionalnog saveta pravosuđa. Nije samo to u pitanju, jer Evropskoj komisiji smeta više reformi koje su u toku, kao što je, na primer, izmena pravila rada nacionalne izborne komisije čija su ovlašćenja, po mišljenju Brisela, smanjena u korist ministra unutrašnjih poslova.

Novi poljski premijer Mateuš Moravjecki je poručio da je uveren da suverene zemlje, a članice EU to jesu, imaju apsolutno pravo da reformišu svoj sudski sistem.

Ovu meru u Briselu nazivaju "atomskom bombom" u administrativnoj proceduri. Ipak, teško je da će ona zaživeti. Jer, ako je za njeno pokretanje bila potrebna dvotrećinska većina od 22 člana, da bi se utvrdilo postojanje jasnog rizika od teškog kršenja vladavine prava u jednoj zemlji članici, da bi se Poljskoj oduzelo pravo glasa u Evropskom savetu, potreban je konsenzus od 27 članica, bez zainteresovane zemlje, a to će biti gotovo nemoguće postići jer je, na primer, Mađarska već najavila da neće biti za to.

Naime, premijer Viktor Orban je naveo da će uložiti veto na svaki pokušaj EU da kazni Poljsku zbog sporne reforme sudstva, dok je njegov zamenik Žolt Šemjen ocenio da je ova odluka EU "neviđena i zapanjujuća i da ozbiljno ugrožava poljski suverenitet".

- Mađarska će se usprotiviti potezu Evropske komisije na svakom forumu i braniti Poljsku od nepravedne političke procedure - izjavio je Šemjen. - Neprihvatljivo je da Brisel pritiska suverenu državu članicu i arbitrarno kažnjava demokratski izabrane vlade.

U sedištu EU, međutim, ne odustaju. Evropski parlament je već zatražio detaljni izveštaj o tome šta se dešava s poljskim pravosuđem.

Istovremeno s ovom procedurom, Varšavi prete i po džepu. Reč je o uslovljavanju u vezi sa strukturalnim fondovima za period od 2020. do 2026. godine. Poljska je u aktuelnom turnusu u te svrhe dobila 86 milijardi evra, ali iz Brisela stižu poruke da zemlja koja pravi probleme oko vladavine prava ne može u isto vreme da računa na milijarde evra pomoći, najavljujući nezvanično smanjenje ove koverte. Istovremeno, Poljska je i na meti u okviru procedure kršenja obaveze prihvata migranata po kvotama.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je poslao poruku da ne postoje namere da se prekinu mostovi s Poljskom i izrazio nadu da će sve ovo pomoći da se Brisel i Varšava približe. Namera današnje mere je bila da se pre svega pokrene razgovor među članicama zbog svega što se dešava u Poljskoj.

KAZNA ZBOG MIGRANATA

- Odluka Evropske komisije je možda usledila zbog toga što Varšava odbija da prihvati izbeglice - izjavila je portparolka vladajuće stranke Prava i pravde Beata Mažurek. - To je možda zato što ne želimo muslimanske migrante i jer time brinemo o bezbednosti Poljske.

TUSK: NAJGORE SE VEĆ DESILO

- Najgore se već desilo jer Poljska okreće leđa EU i Zapadu u političkom smislu - izjavio je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. - Neki misle da je to posledica nekompetentnosti, grešaka ili zanemarivanja. To još i ne bi bilo najgore. Nažalost, ja se plašim da je to svesno postavljanje Poljske protiv EU, a plašim se i potpuno van EU. Zato je ovo tužan dan. Na Poljsku se sada gleda kao na faktor dezintegracije u EU.