Zapisi iz Pariza: Proročanstvo iz pekmeza

SA zvonika Crkve Svetog Lavrentija tuknuo je drugi ponoćni sat. Mišel de Notrdam se promeškoljio, pridigao iz postelje, nevoljno obavio malu nuždu, pospano odgegao do otvorenog prozora, energičnim potezom sunuo na kaldrmu uske ulice sadržaj noćne posude shodno važećim uzusima i nazorima, a onda otišao do kuhinje da se zasladi sa malo voća.

Kao cenjeni pisac astroloških almanaha, birao je između dunje koja je prezimila i sitnih kriški belog đumbira, a onda iz kamenog čanka u niši, ipak, izvukao koštunjavu pomorandžu. Spretno je, za kasne sate, ogulio, mršav sočni sadržaj isisao, a ukrug isečenu koru ostavio na tacni. Taman kad je posegao za bokalom još dovoljno rashlađene vode, nespretno je rukom na stolu zakačio posudu od pečene provansalske gline u kojoj se, kao lek, nalazio šećer i skupocenim kristalom prekrio ostatke oguljenog voća.

Supruga An i deca su, gore, spavali mirnim snom. Bio je umoran, omamljen okrepljujućim ukusom slatke gorčine i željan da se što pre vrati u svoje odaje. Pospremiće nered sutra ujutro. Pošao je ka stepenicama, okrenuo se još jednom, a onda mu je sinulo. Vratio se, potražio par cepanica, zagrejao vatru i u kotlić nagurao kore nekoliko u međuvremenu oguljenih pomorandži koje je prekrio svim preostalim šećerom u kući.

Ponovo se, ovoga puta sa šest tukova, oglasilo zvono nedavno podignute crkve u kojoj će, po ličnoj želji, kasnije biti sahranjen. Blago jutro Salona u Provansi najavilo je još jedan predivan u nizu božjih dana između dve epidemije kuge te 1552. godine, kada je poznati apotekar i lekar, u svojoj pedesetoj, pronašao tačnu formulu za spremanje marmelade. Njegov alhemijski promer od kilogram voća na kilogram šećera, ostaće etalon za pravljenje džema sve do sredine 20. veka.

Odmah je seo i napisao knjigu recepata pod nazivom "Tretmani mazalicama i džemovima". U prvom delu dao je kozmetička uputstva za spravljanje pomada, a u drugom se posvetio pekmezima i kandiranom voću, u vreme kada su marmelade bile rezervisane samo za viši krem i aristokratski soj. Uz slatka od badema, višanja i limuna, ovaj vrli apotekar nudio je i sirup kao laksativ od crvenih ruža, slatko od bundeva koje leči srce i jetru i eliksir za podmlađivanje od kore žutog kolotoča, dok je dodavanjem afrodizijačkih vina u voće ukuvavao ljubavne džemove.

Tu knjigu prodao je u dvostruko više primeraka od svojih astroloških "Predviđanja", koja je potpisao kao Nostradamus, pre nego što se odvažio da sedne i napiše čuvena "Proročanstva" do kraja sveta. Ima, međutim, onih koji tvrde da uopšte nije bio vidovnjak, već da je samo vešto koristio podatak da se istorija uvek ponavlja, baš kao što hleb s pekmezom, na pod, po pravilu, stalno pada na namazanu stranu.