Evropa gasi požar na Bliskom istoku?

OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ

ZAŠTO to rade? S kojim pravom? Neće ovo dobro da se završi...

Tim rečima, pominjući žučno američku administraciju i predsednika SAD Donalda Trampa, glasno protestuju dvojica mladića arapskog porekla, ulazeći u petak u vagon pariskog metroa.

Situacija je krajnje napeta. Arapski svet negoduje, ne samo na Bliskom istoku, već i u Evropi i širom sveta. A sama Evropa se sve više razmimoilazi s Trampovom politikom, smatrajući ovog puta američkog predsednika za direktnog potpirivača mogućih sukoba priznanjem Jerusalima za glavni grad Izraela. Zvanični Brisel je zbog toga izneo ozbiljnu zabrinutost, Pariz je izrazio žaljenje, protiv Trampove odluke je i Berlin.

FRANCUSKI geopolitičar, bivši šef diplomatije i dobar poznavalac prilika u regionu Iber Vedrin ističe da SAD pod Trampom vode politiku svršenog čina i zapaljene zemlje, da je američki predsednik doneo neodgovornu odluku i da se uopšte ne obazire na posledice, izrazivši nadu da će američka diplomatija ipak usporiti započeti manevar, shvatajući da je izolovana.

- Ovo je potvrda da više nema mirovnog procesa - zaključio je bivši francuski šef diplomatije.

Vedrin smatra da se sada otvara perspektiva za Francusku i neke druge evropske zemlje da preuzmu inicijativu na Bliskom istoku.

- Globalno se treba organizovati tako da se ne zavisi od Trampa. Reakcija oko klimatskih promena je bila dobra - ističe Vedrin, koji upozorava da je međunarodni sistem veoma oslabljen i da međunarodna zajednica, praktično, više ne postoji.

EVROPU i SAD razdvaja mnogo, i sve više toga, od pomenutog pregrevanja planete, zbog čega Tramp neće ni biti u Parizu na konferenciji o klimi u utorak, do poslednjih opasnih geostrateških poteza. Zato je, EU, između ostalog, i krenula u stvaranje svoje vojske. Vašington pod plaštom Alijanse, potpomognut antiruskim nastrojenim baltičkim zemljama i Poljskom, kao pandan nudi “šengenski NATO” koji bi mogao da inicira novo hladnoratovsko žarište.

Za to vreme, Rusi izlaze kao pobednici iz sirijske krize na Bliskom istoku, koji bi sada mogao ponovo da se zapali američkim priznavanjem Jerusalima za glavni grad Izraela. Postoje crne slutnje kako bi sve moglo da se završi, naročito u vezi s napetošću oko Irana, u situaciji kada SAD ne mogu da se pomire s činjenicom da gube primat od Rusa u regionu.

USPEŠNO posredujući u smirivanju tenzija oko širenja uticaja u regionu Bliskog istoka između Irana i Saudijske Arabije, kroz nedavno stišavanje krize oko libanskog premijera Saada Haririja, francuski predsednik Emanuel Makron se nadao da će stvari krenuti u dobrom pravcu. Odluka američkog predsednika sada umnogome komplikuje postignuti napredak.

Makron će sada ponovo pokušati da reaguje, na sličan način, primajući danas u Jelisejskoj palati izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, uklapajući se tako u Vedrinovu viziju da čvrsto jezgro Evrope u ovom opasnom trenutku treba da iskoči u prvi plan.

OPASNOST

IAKO je Evropa protiv Trampovog poteza, ni evropsko tlo nije sigurno. Opasnost preti od radikalizacije mladih muslimana koji bi, posle Trampovog poteza i poziva Hamasa na intifadu, mogli, preko ostataka Islamske države i drugih radikalnih filijala, da krenu u samoubilačke akcije po svetu.