Francuska nije otela tone zlata iz Afrike

PARIZ: OD STALNOG DOPISNIKA

KADA će Francuska da vrati tone zlata koje su pohranjene u njenim trezorima da bi se, navodno, osigurala konvertibilnost valute centralnoafričkog franka? To je samo jedno od neugodnih pitanja koje su studenti iz Burkine Faso protekle sedmice postavili francuskom predsedniku Emanuelu Makronu koji je boravio na afričkoj turneji.

Nije bilo lako Makronu da odgovori na mnogobrojna pitanja koja su se ticala postkolonijalnog perioda, u kojima se videlo da Francusku mnogi i dalje vide kao imperijalističku silu u ovom delu sveta. Zašto Francuska u Burkinu Faso šalje više vojnika nego studenata, bilo je pitanje koje je zanimalo jednu studentkinju.

PROČITAJTE JOŠ: Francuska pruža pomoć Nigeru, posle napada islamista u kome je poginulo 16 vojnika

- Zamislite da ste devojka koja živi u Francuskoj i nikada nije videlela Uagadugu, a čiji je brat možda poginuo poslednjih meseci da bi vas spasao. Tako im zahvaljujete? Možda su se vaš otac ili deda borili u Prvom i Drugom svetskom ratu da pomognu Francuskoj, ali se vaš brat sada ne bori kod nas - pokušao je da bude ubedljiv Makron, ističući da bi voleo da šalje manje vojnika, što je sala propratila aplauzom.

NIŠTA manje uvijeno nije bilo ni pitanje da li će Francuska preuzeti odgovornost za "ljubomornu eliminaciju Gadafija".

PROČITAJTE JOŠ: Makron: Predgrađe opet država

- Niko nije bio ljubomoran na Gadafija, ali da sam tada bio predsednik, ne bih podržao intervenciju u Libiji. Ne verujem u vojnu intervenciju koja se ne uklapa u diplomatsku viziju i političko rešenje izgrađeno na terenu - rekao je Makron.

On je, takođe, obećao da će učiniti sve što može sa evropskim i afričkim saveznicima da bez odlaganja razbije mrežu trgovine ljudima u Libiji, ali i podsetio da Afrikance u ovoj zemlji u roblje prodaju drugi Afrikanci, od čega, doduše, korist izvlače i neki Evropljani, što je u oba slučaja neprihvatljivo.

A što se tiče onog zlata, poručio je:

- Ako neko može da mi kaže gde se zlato iz Burkine Faso nalazi sakriveno u Parizu, rado ću ga uzeti. Nema ga. Treba biti ozbiljan. Ne treba imati opsesije. Francuska nije gazda franka CFA, već njegov garant. To je izbor zemalja članica. Niko ih na to ne primorava. Zlato iz Burkine Faso nije kod nas, ono je kod vas. Zajednička moneta je stvorena zbog stabilnosti. Nemam problem ni sa imenom, možete da ga promenite - rekao je Makron i poručio da ne treba u svemu videti postkolonijalizam i imperijalizam.

KOLIKO su bivše kolonije i dalje vezane za Francusku, videlo se i iz pitanja kada će Pariz da otvori dosijee s tajnom naznakom o bivšem predsedniku (Makron obećao da će to uraditi), ali i kada će Burkina Faso imati sopstvene proizvodne norme. Studente je čak interesovalo i da li će biti dovoljno struje u zemlji iz nove elektrane u koju je investirala Francuska. Makron je istakao da ne namerava da deli lekcije, kako se to do sada radilo, već da nove generacije treba da imaju drugačiji pristup.

- Ali nećemo moći da okrenemo stranicu i da krenemo napred ukoliko za svaki problem koji se pojavi krivimo Francusku - upozorio je.

U Francuskoj postoji poseban izraz "frankafrika" koja na pejorativan način tretira postkolonijalni period, često okvalifikovan kao neokolonijalna faza, koja funkcioniše kroz vojne saveze, rasprostiranje preduzeća, funkcionisanje diplomatije i obaveštajnih službi.

Makron je tokom afričke turneje obećao novo partnerstvo zasnovano na ravopravnom odnosu i prijateljstvu, ali mu se odmah zamerilo da se "neokolonijalno, arogantno i sa visine" obraćao predsedniku Vurkine Faso Roku Marku Kristijanu Kaboreu i okupljenim studentima, što je pokušao da ublaži činjenicom da "humor nije zabranjen". Put do brisanja francuskih tragova u Africi očigledno će biti dug i komplikovan.