ŠKOLSKI PRIMER ETNIČKOG ČIŠĆENJA: Objavljen snimak hiljada Rohindža kako beže u Bangladeš (VIDEO)

SNIMAK nekoliko kilometara duge kolone Rohindža naroda koji hoda po uskom delu kopna duž nabujale reke na jugu Bangladeša rečiti je izraz masovnosti egzodusa ovog indoazijskog naroda srodnog Bengalcima, koji masovno beži u Bangladeš od nasilja i progona u rodnom Mjanmaru. Snimak UNHCR-a načinjen je dronom tokom novog izbegličkog talasa koji je počeo u nedelju.

Oko 20.000 Rohindža stiglo je u Bangladeš samo tokom vikenda, peške ili čamcem. Prema navodima UN, mnogo veći broj, čak 537.000 Rohindža stiglo je u Bangladeš otkako je 25. avgusta izbio novi talas nasilja u najzapadnijoj državi Mjanmara, Rakajnu. Oni u Bangladešu žive u prljavim i prenatrpanim kampovima, ali su srećni jer su bar oslobođeni neviđenog nasilja.

Aktivisti Rohindža optužuju režim Mjanmara da koristi izgladnjivanje kao "novi oruđe" za isterivanje preostalih sunarodnika iz oblasti u kojoj su nastanjeni, na granici sa Bangladešom, u Rakajna. Novopristigle izbeglice opisivale su strahote koje su preživeli, a Ujedinjene nacije to su okarakterisale kao "školski primer etničkog čišćenja".

Rohindže je narod većinski muslimanske, manjinski hinduističke vere. Bez sopstvene države, nastanjen je u oblasti Rakjan u Mjanmaru, čiji istoričari tvrde da su pristigli iz Bengala tokom britanske uprave.

Pre krize bilo ih je u ovoj oblasti oko milion, ali ih zakon nekadašnje Burme, danas Mjanmara, još od 1982. godine smatra "zabranjenim narodom", kome ne priznaje pravo na nacionalnost, ograničava pravo kretanja, državnog obrazovanja i zapošljavanja u javnoj službi. UN ih opisuju kao jedan od najprogonjenijih naroda sveta.

Pročitajte još: Divlji slonovi ubili četiri Rohingja izbeglice u Bangladešu

NOBELOVKA ĆUTI

ONO što je dobar deo sveta primetio u egzodusu koji traje jeste da o svemu što se događa ćuti glavna politička ličnost Mjanmara, zemlje iz koje teku reke izbeglica, Aung San Su Ći, dobitnica ni manje ni više nego Nobelove nagrade za mir. Uz to, ona je to priznanje dobila 1991. godine, ali je bila u mogućnosti da je primi tek 2012. jer je pune dve decenije provela u kućnom pritvoru. Zbog svega je čak pokrenuta peticija da se Su Ći oduzme Nobelova nagrada za mir. To će ostati samo simboličan potez, jer prema statutu Nobelovog komiteta, to nije moguće.

Pročitajte još: UN: Oko 123.600 izbeglica stiglo iz Mjanmara u Bangladeš (Foto)