Komentar: Spasioci

KATALONCI su rekli svoje, i Španci su rekli svoje. Prvi su za otcepljenje od drugih, a drugi su protiv toga da se deo njihove zemlje odvoji i tako naruši njen teritorijalni integritet. Mnogo je argumenata na oba tasa terazija, ali jedno je nepobitno: argumente treba da vagaju te dve strane, a nipošto neko treći, ko bi dodavao "kamenje" levo ili desno. I upravo se zato španski premijer Marijano Rahoj eksplicitno protivi mešanju bilo kog "igrača" s međunarodne političke scene. Njegov argument samo je jedan: dosadašnje iskustvo uplitanja velikih sila u probleme (malih) naroda.

Koliko god svetski moćnici pledirali da "spasavaju planetu" - a lista onoga od čega je štite nikad neće biti iscrpljena - nanose ogromnu štetu državama, krojeći im sudbinu prema svojim merama. Mešanje, kojim uvek rukovodi samo jedan interes, sopstveni, dovodilo je do krvoprolića i tragičnog ishoda.

PROČITAJTE JOŠ: Španija menja svoj ustav zbog Katalonije?

Tako je bilo s rasparčavanjem Jugoslavije, sa srpskim Kosovom, Korejskim poluostrvom, Vijetnamom, Irakom... Posle mirovnih konferencija i "milosrdnih anđela" koji su po nevinim civilima sipali bombe kao konfete, ostale su pocepane, ekonomskim sankcijama osiromašene zemlje, kojima je oduzeto pravo da odlučuju o svojoj sutrašnjici.

Zna to dobro Rahoj, i zato je odlučno odbacio mogućnost bilo kakvog posredovanja u rešavanju katalonske krize, koja se, u međuvremenu, prebacila na drugi kolosek. Katalonski lider Karles Puđdemon, oklevajući da proglasi nezavisnost Katalonije za koju se na referendumu izjasnila većina građana, stavio je na kocku dosadašnju autonomiju pokrajine. Ali, bez obzira na to, najbolje bi bilo da oni sve to reše u svojoj kući. Bez uplitanja "usrećitelja" sa strane. Ako mogu...