Katalonija se priprema da proglasi nezavisnost!

BARSELONA - SPECIJALNO ZA „NOVOSTI“

PONEDELjAK 2. oktobar 2017. u Barseloni ličio je na svaki uobičajeni dan. Ipak, nije običan jer je došao posle dana u kome je Katalonija masovno glasala za odvajanje od Španije. Bez obzira na to što je Ustavni sud zabranio referendum i što za vladu u Madridu on "nije ni održan", činjenice - bez obzira na sve manjkovosti i nepravilnosti u tehničkom smislu - govore drugačije. Duboko iza ponoći saopšteni su rezultati: glasalo je 2.262.424 građana, od toga je 2.020.144 (90 odsto) zaokružilo "da" na pitanje "Da li ste za to da Katalonija bude nezavisna država u formi republike". Protiv je bilo 176.000 glasova (7,8%), 45.585 listića bilo je bez odgovora a 20.129 je proglašeno nevažećim. Po proceni organizatora, zaplenjeno je oko 770.000 glasova u kutijama koje je odnela policija što znači da je glasalo oko tri miliona, od 5,5 miliona potencijalnih glasača.

Mari Karmen, prodavačica novina na kiosku na kome vaš izveštač svakodnevno kupuje štampu, kaže da se novine "danas bolje prodaju". Naglašava da bolje idu izdanja na katalonskom. Serđi, momak koji parkira automobile gostiju "Gorie", jednog od najpoznatijih restorana u Barseloni, kaže da je sve uobičajeno i ističe da je katalonski narod civilizovanim ponašanjem u nedelju "već pobedio". U ponedeljak u podne na centralnom trgu Plasa Katalunja održan je masovni miting podrške referendumu i istovremeno protiv policije posle čijih intervencija je povređeno 893 ljudi. Inače, ministar unutrašnjih poslova Huan Ignasio Zoido ponovio je da će policijske snage "ostati u Kataloniji koliko bude potrebno".

PROČITAJTE JOŠ - Na referendum izašlo 42 odsto; Katalonski lideri: Izglasali smo nezavisnost; Nasilje,krv, brutalno prebijanje obeležili referendum; 844 osobe povređene (FOTO / VIDEO)

Ono što se svi pitaju jeste šta će biti dalje, koji su naredni koraci? Karles Puđdemon, predsednik katalonske vlade, saopštio je da će rezultate proslediti katalonskom Parlamentu koji će, u skladu sa zakonom o referendumu, preduzeti naredne korake. Smatra se izvesnim da će narednih dana biti proglašena nezavisnost Katalonije, ali se ne zna kada će ta odluka - bez obzira na to da li je neko priznaje ili ne - stupiti na snagu.

Što se tiče vlade u Madridu, sve ostaje isto. Referenduma nije bilo! Madrid, svakako, računa na podršku Evropske unije odakle je stigla poruka da se poštuje "ustavni poredak Španije i prava građana koja iz njega proističu" ali i osuda nasilja jer ono (nasilje) "nikada ne može biti instrument politike". Premijer Marijano Rahoj izjavio je da je država uradila ono što je morala.

Kad je o najpoznatijem sportskom simbolu Katalonije reč, fudbalskom klubu Barselona, Fransesk Agilar, pomoćnik glavnog urednika "Mundo Deportiva" u izjavi za "Novosti" kaže da će u slučaju nezavisne Katalonije "najoštećenija biti upravo Barselona" jer će pretrpeti ogromnu sportsku i ekonomsku štetu. Barselona je nedavno, prvi put, rekla da bi želela da igra špansku ligu, ali ako se Katalonija odvoji to će biti nemoguće. Barselona je stidljivo pitala Francusku ligu o mogućnisti igranja u francuskom šampionatu, ali nije dobila odgovor. Opipavala je situaciju i u engleskoj Premijer ligi, privatnom takmičenju, ali ne može ni tamo. I što je najgore, Barselona ne bi mogla da igra Ligu šampiona dok UEFA ne prizna Kataloniju kao nezavisnu državu što će se teško dogoditi. A igrači bi morali da se izjasne da li bi igrali za Španiju ili Kataloniju. Ako bi izabrali ovu drugu opciju izgubili bi status "komunitaraca" što bi im nanelo ozbiljnu materijalnu štetu jer bi u zemljama EU bili tretirani kao stranci.

PROČITAJTE JOŠ - POSLE IZVEŠTAJA EK O KATALONIJI Brnabić nakon konsultacija kod predsednika: Pitaćemo EU koliko ima međunarodnih prava (FOTO)

KARLES PUĐDEMON, PREDSEDNIK KATALONIJE: U POLITIKU IZ REDAKCIJE

NOVINAR koji je pisao za nekoliko lokalnih listova, brzo napredovao i "dogurao" do funkcije direktora Katalonske novinske agencije, a zatim i nedeljnika "Katalonija tudej", Karles Puđdemon, postao je 10. januara 2016. predsednik Katalonije. Potiče iz stare i tradiciji okrenute katalonske porodice. Ima sedmoro braće.

Rođen je 1962. godine u Ameru (provincija Đirona) kao drugi od osmoro sinova, u porodici koja je negovala poslastičarsku tradiciju. Njegov pradeda i stric Džozef Puđdemon (1979-1983) bili su gradonačelnici Amera.

U uzrastu od 16 godina već je bio reporter u listu "Dijari de Đirona", pišući uglavnom o fudbalu. Studirao je katalonski jezik i književnost, koje je napustio ne diplomiravši, da bi se bavio novinarstvom. Godine 1981. počinje da radi u listu "El punt", u kome kasnije postaje glavni urednik.

Kao dugogodišnji simpatizer, a zatim i kao član partije Konvergencija i ujedinjenje, politički karijeru započeo je na mestu parlamentarca 2006. Već 2011. izabran je za gradonačelnika Đirone, gde je i živeo četiri godine, da bi zatim bio izabran na mesto predsednika Asocijacije opština za nezavisnost.

Oženjen je rumunskom novinarkom Marcelom Topor sa kojom ima dve ćerke. (I. S.)

PROČITAJTE JOŠ - ŠPANIJA NA NOGAMA EU: Referendum nelegalan; Glasački listići tajno štampani u Francuskoj?