Vreme mimo reda i poretka

HRONIČARI lepih dana iz nepotrošenih rezervoara leta polivaju vedrinom temena popodnevnih šetača. Sve je lakše, kad greje sa neba. Vreme, kome ovde nadevaju ime Svetog Martina, neuspešnog zaštitnika tek stradalih inzulanaca, samo danas teče mimo uobičajenog reda i poretka.

U kafenskim baštama, hedonisti gušteraju na izmaku osunčanih dana. Ostavili za sobom sve svoje brige. Lakoperni adiđari, nagrozdili se ukrug za astalima pod krošnjom kojoj će Sveti Miholj tek našarati kasne boje, samo što nije. Iznad glava im zaseo prepodobni Kirijak Otšelnik Korintski, ne žureći - šta mu bi odjednom - da leto premetne u jesen. Pod blagim pogledom monaškog uzora, prepuštaju se malim dnevnim gresima, grejući kosti na odlazećem suncu.

ZA koji trenutak, namignuće im odozgo sa četiri oka sazvežće Velikog medveda iz predanja Irokeza, otisnutog na nebeski svod da tamo zauvek prezimi. U društvu dvojice hrabrih lovaca i njihovog vernog psa, u ovo doba uvek kane malo svoje krvi da zarumeni list koji vredi tek kad odžuti.

Oko lica im se muvaju paučinasti uvojci nestvarnih mladih devojaka, preostali u etru još od jutarnje izmaglice. Razletele se vlasi, predivo vilenjaka, patuljaka i nordijskih božanskih bića. Kose rasplele tri suđenice, sestre-norne, Urd, Verdandi i Skuld, boginje prošlosti, sadašnjnosti i budućnosti. Vešto upecale jednu dušu u svoju mrežu Vird. Neka venčanja su na pomolu, došli u Pariz da ih, prošnjom, najave.

ON, moderni vitez u ruskom štimu, ona u svojoj dugačkoj haljini koja neodoljivo podseća na akvarel Mari Lorensen. Kasni letnji pejzaž grundira nečujna svečarska muzika, stolnjakom plutaju upaljene sveće. S platna kreatorke slobodnih asocijacija, ljuljajući se, kolebljivo treperi zrak.

Iskustveno ih, iznad toplog kapucinera, sa susednih stolova, u najvažnijem poduhvatu podupire blagost babijeg leta iz pogleda uglađenih dama čije vrućine čile, ili su već, lagano, uminule. Začaraće ih niti ovog naopakog vremena nesvakidašnjeg, novoproglašenih, tek intronisanih liberalnih veštica.

OKO njih, prosci sreće. Nošeni lakim koracima blagostanja, radosni što su živi, razgrću prstima paukovu mrežu po džepovima, slobodni kao sve vreme koje se prostire pred njima. Strpljivo čekaju da milosrdna sirotinja posvršava svoje intimne poslove. Zasad im je dobro i produženo, cigansko leto. Samo da što duže traje to vreme u kome greje jedino srce iz grudi.