Zahvaljujući rastu cene nafte, Moskva i Peking oživeli trgovinsku razmenu

RUSKO-KINESKA trgovinska razmena opet je počela rapidno da raste. U prvih sedam meseci 2017. povećana je za 25,5 posto i dostigla je 46,8 milijardi dolara. Ako se trend nastavi, do kraja godine razmena će dostići 90 milijardi dolara, kolika je bila 2013, do krize i pada cene nafte.

Ruski predsednik Vladimir Putin je 2014. godine govorio kako se nada da će vrlo brzo biti preskočena granica od 200 milijardi dolara jer je razmena zaista brzo rasla. Međutim, 2015. je zabežen pad sa 95,3 milijarde na 69 milijardi, a slično je bilo i 2016. Sada eksperti tvrde ako energentima cena bude rasla željeni cilj od 200 milijardi bi mogao biti ostvaren posle 2020. godine.

Kremlju su dobri odnosi sa Pekingom važni ne samo iz političkih razloga jer sa Kinom ima dugačku zajedničku granicu, već i zbog biznisa. Kinezi su glavni trgovinski partner Rusije, a na drugom mestu je Nemačka sa razmenom u prvih šest meseci od 23 milijarde dolara, zatim sledi Holandija sa 20,6 milijardi, pa Italija sa 11,2 milijarde i SAD sa 10,7 milijardi dolara.

Oko 80 odsto ruskog izvoza u Kinu su sirovine, najviše nafta i gas, ali su Kinezi i tradicionalni kupac ruske vojne tehnike. Statistika pokazuje da 60 odsto ruskog izvoza u Kinu čine energenti. I u trgovini sa evropskim zemljama Rusija najviše zarađuje od prodaje sirovina.

Što se tiče Pekinga, njima je glavni biznis partner Amerika sa kojom su 2016. godine imali trgovinsku razmenu od 519,6 milijardi dolara. Amerika kao i druge tehnološki visoko razvijene zemlje Kinezima prodaju elektroniku, raznu aparaturu i instrumente. U tom delu trgovine Rusija ne može biti ozbiljan konkurent Zapadu jer i ona to isto nabavlja u inostranstvu. Zbog toga se Rusija na kineskoj rang-listi trgovinske razmene nalazi tek na 12. mestu. Ispred nje su odavno zauzeli mesta Koreja, Japan, Tajvan, Amerika, zatim zemlje EU, pa Australija, Brazil i dr.

Velika je želja rukovodstva Rusije da njihovi privrednici u budućnosti prodaju Kinezima, i ne samo njima, više finalnih proizvoda, ali za sada su mogućnosti male.

Moskva generalno i ne može da se pohvali da na svetskom tržištu može ravnopravno da se nosi u prodaji finalnih proizvoda. Primera radi, velika Rusija do sada nije uspela da napravi za široku potrošnju svoje kompjutere, televizore, mobilne telefone, nego ih kupuje od Kineza, Koreje i drugih zemalja Azije.

BANON: EKONOMSKI RAT

KINA je upozorila Vašington da "nema pobednika u trgovinskom ratu" nakon što je glavni Trampov strateg, Stiv Banon, pozvao na oštriji stav prema Pekingu i rekao da su SAD u "ekonomskom ratu" sa Kinom.

- Nadamo se da će se relevantni ljudi uzdržati od rešavanja problema u 21. veku sa mentalitetom iz 19. ili 20. veka da je moguće ostvariti dobitak samo na gubitku druge strane - izjavila je juče portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hua Čuning.