Oružje sada napunjeno i repetirano

VOJNA rešanja su potpuno pripremljena, a oružje je napunjeno i repetirano ukoliko Severna Koreja bude delovala nerazumno. Nadajmo se da će Kim Džong Un naći drugačiji put - napisao je u petak američki predsednik Donald Tramp na "Tviteru".

Tenzije na Korejskom poluostrvu pojačane su i pre ovoga oštrim porukama i Pjongjanga i Vašingtona, koje su uključivale upozorenje Severne Koreje da bi mogla da ispali rakete u smeru američkog ostrva Guam u Pacifiku, dok je predsednik SAD Donald Tramp "obećao" vlastima u Pjongjangu da će se suočiti s "vatrom i besom" i da bi "toj zemlji bilo bolje da se pribere, ili će biti u nevolji kao malo koja država".

U međuvremenu, postavlja se pitanje kom bi se jatu ko privoleo u eventualnom sukobu SAD i Severne Koreje.

Tako je Kina poručila da će biti suzdržana ukoliko Pjongjang napadne prvi, ali i da će biti angažovana na strani Severne Koreje ukoliko SAD startuju prve. Iz Pekinga poručuju da će delovanje SAD naterati Kinu da preduzme mere u cilju daljeg jačanja "odbrane nacionalne teritorije". Kina je najveći ekonomski partner i izvor pomoći Severnoj Koreji, ali samom tom činjenicom ne može da utiče na Pjongjang da stavi tačku na svoj nuklearni program.

S druge strane, Južna Koreja i Japan ostali bi lojalni SAD. U istom taboru našli bi se i Filipini, Novi Zeland, Tajland i Australija. Američki vojni analitičari ističu da bi trebalo udružiti sve raspoložive snage i stvoriti bedem ne samo protiv Severne Koreje, nego i protiv kineske ekspanzije.

- Treba formirati političku oblast, slično NATO, i staviti nuklearne kapacitete u pripravnost - predlaže Tom Mekinrej, penzionisani general-potpukovnik vazduhoplovnih snaga SAD.

- Ako bi se Tramp odlučio na ovaj potez, to bi značilo da bi čitava severnokorejska artiljerija i nuklearni arsenal morali da budu zbrisani u pravom blickrigu, ne ostavljajući vreme za reakciju. To bi, takođe, zahtevalo veliku pomoć Japana i Južne Koreje, a istovremeno bi podrazumevalo da Kina i Rusija ne reaguju. Jednostavno, u toj opciji ima previše nepoznatih - ocenjuje Džon Deluri, profesor međunarodnih studija na Jonsei univerzitetu u Seulu.

Si-En-En ističe da nema ni govora o nekakvoj "pobedničkoj situaciji" ukoliko bi SAD izvele preventivni napad na Severnu Koreju. Milioni nedužnih građana našli bi se u razmeni vatre, bez vremena za evakuaciju, a to bi, prema rečima vojnih eksperata, bio samo početak.

- Nije problem pogoditi Severnu Koreju nego ono šta potom sledi. Oni će odgovoriti, a imaju arsenal koji može da uništi Seul. Rat bi mogao da eskalira i do nuklearnog nivoa, što bi dovelo do desetine miliona žrtava. Takva operacija bi sadržala brz i multidimenzionalan napad, a borbu bi mogli da odluče prvi minuti - ocenjuje Džeri Hendriks, penzionisani mornarički kapetan.

- Suprotstavljanje relativno impresivnom severnokorejskom defanzivnom sistemu "zemlja-vazduh" moglo bi da se učini steltovima F-22, F-35 i bombarderima B-2, kojima bi se priključili japanski i južnokorejski lovci F-16 i F-15 - kaže Hendriks. - Američka vojska može da se osloni na dve velike baze u Južnoj Koreji, u Osanu i Kunsanu. U igru bi mogli da budu uključeni i razarači koji se nalaze u Japanu, opremljeni sistemom koji bi mogao da presretne severnokorejske rakete.

Foto Tanjug/KRT via AP Video

KIM CILjA GUAM, MESTO GDE POČINjE AMERIČKI DAN

JEDVA uočljiva tačkica na mapi, ostrvce Guam, "izgubljeno" usred Tihog okena, našlo se u središtu atomskog ratnog scenarija između Severne Koreje i SAD. Ovu teritoriju SAD, udaljenu 3.000 kilometara od Severne Koreje, na kojoj "počinje američki dan" i leži jedna od najvećih baza najmoćnije svetske sile, režim Kim Džong Una označio je kao metu za obračun sa Amerikancima.

Njegove rakete, kako je gromoglasno objavljeno u Pjongjangu, spremne su da, za početak, demonstriraju silu na tridesetak kilometara od Guama. Tamo ih već, nagotovs, očekuje američki presretački sistem THAAD, bombarderi B-52 i 7.000 vojnika u jednoj od najopremljenijih vojnih baza SAD. Iako Amerikanci na ovoj teritoriji, koja od 1898. godine pripada Sjedinjenim Državama, nemaju pravo glasa u SAD, svaki 23. stanovnik Guama je američki vojnik.

Oko 160.000 stanovnika Guama najčešće medijima saopštava da se mole Bogu da se ništa od pretnji ne obistini. Iako bez paničnog pakovanja kofera i bekstva glavom bez obzira, što i nije jednostavno, jer je najbliže kopno Mikronezije udaljeno 1.000 kilometara, oni se, ipak, kako kažu, spremaju za najgori scenario. Hrana se još nije sa rafova polica u prodavnicama preselila u kuće, ali vojne snage već "pale motore".

Američki građani Guama najviše se plaše da administracija Donalda Trampa u udaljenom Vašingtonu neće biti u stanju da pronađe mirno rešenje. Guverner Guama Edi Kalvo podseća na to da ovo nije prva provokacija Pjongjanga, jer su slične pretnje stizale i ranije, ali strahovanja sada potiču od pitanja da li će Vašington rešavati problem hladne glave.

A baš to je potrebno posle napisa u američkom prestoničkom dnevniku da je Severna Koreja napravila minijaturnu nuklearnu bojevu glavu, koja može da stane u raketu. Ukupno ih je oko 60, ali na Guamu je dovoljno da pomisle i na samo jednu.

D. D. S.