Brisel Americi rekao - dosta!

MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA

VEST koju je saopštio predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker da je EU uspela da ubedi Vašington da odustane od sankcija koje bi štetile evropskom biznisu, u Moskvi nije prihvaćena euforično. Razlog za suzdržanost je to što se ne radi o ukidanju sankcija, već je EU obećala Vašingtonu da će sa njime usaglašavati sankcije prema Rusiji. Radovati se mogu u "Gaspromu" jer, po svemu sudeći, Vašington neće moći da ubaci svoj "čep" u novi gasovod ispod Baltika.

U Moskvi su se najveće nade polagale na Nemačku, čije je najviše rukovodstvo, kao i predstavnici biznis elite, javno negodovalo što ih Amerika tera da kupuju znatno skuplji njihov gas, umesto jeftinijeg ruskog. Zbog toga u Rusiji postoji ubeđenje da je moćna Amerika morala da vodi računa da ne uđe u sukob sa nemačkim biznisom.

Nesporno je da ruski gigant "Gasprom" ima iza sebe jak lobi, na čelu sa bivšim nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom. Ministar spoljnih poslova Nemačke Zigmar Gabrijel je poslednjih dana više puta izjavljivao da EU mora da zaštiti svoje interese i ne dozvoli da Vašington određuje šta je za Stari kontinent dobro, a šta nije.

Nemačka želi da se reši problem u istočnoj Ukrajini, ali Berlin je spreman i hoće da štiti svoje interese. I Nemačka ministarka ekonomije Brigita Cipris je otvoreno rekla da najnoviji američki paket sankcija stvara opasnost nemačkim kompanijama koje sarađuju sa Rusima.

Želja Vašingtona da zaustavi gradnju "Severnog toka 2" bila je motivisana ne samo time da se pomogne Ukrajini, nego i da se stvori šansa američkim kompanijama da prodaju svoj gas Starom kontinentu.

Racionalni i štedljivi Nemci bili su najglasniji protivnici da im Vašington određuje šta će od koga da kupuju. Osim toga, u projektu "Severnog toka 2" su dve kompanije moćnog BASF, zatim francuski "Enži", pa austrijski OMV i britansko-holandski "Šel".

Sudeći po najnovijim informacijama, pobedila je rusko-nemačka grupa, ali prerano je za radost, jer će Amerikanci zajedno sa Poljskom i tri baltičke države, bivše sovjetske republike, nastojati da iz tog sukoba ne izađu poraženi. Ako se, ipak, napravi "Severni tok 2", Ukrajina će uskoro gubiti dve milijarde dolara godišnje koje je zarađivala na tranzitu ruskog gasa. Cevovodi "Severnog toka 1" i "Severnog tok 2" transportovaće u Nemačku, a zatim i druge evropske zemlje, 110 milijardi kubika gasa. Samo na tranzitu zarađivaće se milijarde evra.

Šta je razlog što je Vašington prihvatio želju EU? Amerikanci su očigledno svesni da bi moglo da počne da puca jedinstvo sa EU koja je do sada stojički podnosila gubitke. To što su Italijani i Holanđani gunđali da imaju velike gubitke zbog sankcija Vašington nije mnogo brinulo. Ali, kad je svoje nezadovoljstvo izrazila i Nemačka, to je dobilo drugu dimenziju.

TEST "TURSKOG TOKA"

Za nas je interesantno kako će se raspetljavati situacija sa tranzitom ruskog gasa koji bi stizao "Turskim tokom". Valja videti hoće li Evropa dozvoliti da gas iz Turske poteče preko Bugarske, do Srbije, pa na severozapad, ili će se planovi godinama razvlačiti.