Kremlj sprema bolan odgovor SAD

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

AKO američki predsednik Donald Tramp potpiše zakon o novim sankcijama protiv Rusije, biće to kraj nade da može doći do normalizacije odnosa dveju najmoćnijih zemalja na svetu.

To je srž svih komentara ruskih političara povodom novog paketa američkih sankcija o kojima će još raspravljati američki senat, a zatim će se naći na Trampovom stolu. A ako potpiše taj zakon, Tramp više neće ništa moći da menja u odnosu na Rusiju bez dobijanja "zelenog svetla" u Kongresu.

Zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov je izjavio da na odluku ruskih neprijatelja u Vašingtonu treba reagovati uravnoteženo, razumno i spokojno. Novi paket sankcija potreban je SAD za pritisak ne samo na Rusiju nego i na Evropu.

- Najnoviji potezi Vašingtona su korak ka uništenju perspektive za normalizaciju odnosa sa Moskvom. To što se događa nije u okvirima zdrave pameti - kazao je Sergej Rjabkov.

Nove sankcije praktično znače zabranu kreditiranja ruskih banaka i kompanija koje se bave dobijanjem nafte i gasa. Ruske banke mogu da se kreditiraju najduže 14 dana, a naftne kompanije ne više od 30 dana.

Predsednik Komiteta za međunarodne poslove ruskog Saveta Federacije (Senata) Konstantin Kosačov predviđa da su uništene nade da će se poboljšati odnosi Rusije i SAD. Iako je izgledalo da gore ne može biti, nove sankcije su još više degradirale odnose dveju zemalja. Mada i Kosačov smatra da Moskva ne treba da žuri, već treba sačekati da američki zakon o sankcijama stupi na snagu, on ističe da rusko rukovodstvo treba da pripremi odgovor i da uvede sankcije Sjedinjenim Državama koje će "biti bolne".

Najnoviji set sankcija će pogoditi ne samo Rusiju već i evropske biznismene koji s njom sarađuju. Zato je brzo reagovala Privredna komora Nemačke. Oni su svesni da bi Amerika mogla da kazni one nemačke kompanije koje nastave saradnju sa Rusijom u gasnom sektoru.

Čak osam gasno-naftnih projekata će biti pod američkim sankcijama, pa će evropski biznis imati velike gubitke. Zbog toga su neki požurili da najave "ekonomski rat Evrope i SAD", što je ipak malo verovatno. Pod sankcijama mogu biti "Severni tok 2", zatim "Kaspijski naftovodni konzorcijum", kao i proširenje "Sahalina 2". U ruskim naftnim i gasnim projektima učestvuju britanski BP, italijanski ENI, zatim englesko-holandski "Rojal Dač šel", pa francuski "Endži", austrijski OMV, nemačke kompanije "BASF - Vinterštal" i "Uniper" i dr.

Analitičari kažu da bi kao odgovor evropske banke mogle da ograniče kreditne linije američkim kompanijama. Evropski biznismeni i političari su pred velikom dilemom šta da naprave: da brane svoje interese ili da poštuju američke sankcije.

Vašington je Rusiji uveo sankcije posle rata u istočnoj Ukrajini i pripajanja Krima Rusiji.

TRAMP U PROCEPU, NEVOLjA I AKO ZAKON POTPIŠE I AKO STAVI VETO

DA bi nove sankcije Rusiji bile uvedene, potrebno je da dobiju i zeleno svetlo Senata i da ih potpiše predsednik SAD Donald Tramp. U ovom trenutku najveća je nepoznanica kada će i da li će uopšte Senat usvojiti isti set sankcija kao predstavnički dom. Ako to ne učini, biće potrebno usaglašavanje teksta sa predstavničkim domom pre nego što ide na usvajanje. Ukoliko Senat usvoji identične sankcije kao Predstavnički dom, predsednik SAD će se naći pred teškim izborom.

Tramp može da zakon potpiše i tako osujeti sopstvene nagoveštaje o poboljšanju odnosa sa Rusijom. Druga mogućnost je da stavi veto na zakon, ali to bi samo dodatno podgrejalo sumnje već sumnjičavih vašingtonskih krugova o njegovoj "bolećivosti" prema Kremlju. Predsednički veto je rizičan i zato što bi mogao biti nadglasan dvotrećinskom većinom u oba doma Kongresa. Ono što posebno brine Belu kuću jeste mera kojom se Tramp onemogućava da ukine sankcije bez konsultacija s Kongresom. Bela kuća je kratko saopštila da predsednik "proučava zakon". (D. D. S.)