Pentagon nervozan jer Turska kupuje S-400

MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

Vest da su Moskva i Ankara postigli dogovor o kupoprodaji ruskih raketnih PVO sistema S-400 već je izazvala nervozu u Pentagonu. Džejms Matis, šef Pentagona, izjavio je da će se, ukoliko Turska zaista kupi S-400, javiti problem, jer nikako neće moći da se uskladi sa oružanim sistemima NATO.

U martu ove godine predsednici Putin i Erdogan su razgovarali i o kupovini S-400. Kasnije je, početkom juna, Putin potvrdio spremnost da Ankari proda S-400. O prodaji S-400 govorio je i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

Iako je Matis dodao da je suvereno pravo Turske da kupi S-400, on je upozorio da bi to povuklo red neizbežnih pitanja. Pre svega, Vašington interesuje gde će, i kako, Turska koristiti rusku vojnu tehniku.

Vrednost posla je dve i po milijarde dolara. Predstavnici Turske su objašnjavali da pregovaraju o kupovini sistema na kredit. U najnovijim informacijama iz Turske tvrdi se da bi ta zemlja trebalo da uskoro dobije dva diviziona sistema S-400, a još dva bi se proizvela u Turskoj. Što se tiče proizvodnje delova za S-400 u Turskoj, Putin je objasnio da sve zavisi od sposobnosti turske industrije.

Rusija već radi na novom sistemu S-500, pa joj je potreban novac. To je glavni razlog što prodaje S-400 zemljama s kojima želi da razvije vojno-tehničku saradnju.

U Pentagonu objašnjavaju da se turska odluka o kupovini S-400 neće odraziti na nastavak saradnje sa Ankarom. Ali je činjenica da Turska ima razlog zbog čega želi da kupi ruske sisteme.

Glavno pitanje je od koga Tursku treba da štite ruski sistemi S-400. Ko bi to mogao da gađa tursku teritoriju, ili njene baze, da bi se štitila sa S-400, koji prepoznaje cilj na rastojanju od 400 kilometara, a može i da obori letilice brzine 4,8 kilometara u sekundi. Za zaštitu važnih zgrada i objekata, Rusi imaju znatno jeftinije sisteme.

Očigledno je da Turska hoće da pokaže Vašingtonu da može i sama da se brani, jer joj ne preti opasnost od moćne Rusije, a sa ostalim armijama iz komšiluka može da se nosi. Nesporno je da je američka vojna tehnika znatno skuplja od ruske, pa je verovatno i to uticalo na odluku Ankare da kupi raketne odbrambene sisteme u Rusiji a ne najnovije modele "Patriota".

Što se tiče izjava pojedinih turskih visokih činovnika da Ankara želi da izađe iz NATO, njih ne treba uzimati preozbiljno, jer je to vrlo komplikovani proces koji bi mogao da ima i opasne posledice. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je svestan toga da mu radikalnije udaljavanje od Vašingtona može doneti i mnogobrojne opasnosti i neki novi pokušaj državnog udara.

JUNKER: ANKARA DA ISTAKNE EVROPSKE BOJE

Dan pošto je turski predsednik održao žestoki govor na godišnjicu neuspelog pokušaja puča, oglasio se predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Rekao je da su ruke Evrope i dalje ispružene, ali da Brisel očekuje da bi i Turska takođe trebalo da jasno istakne svoje evropske boje i snažno i nedvosmisleno primi k srcu osnovne evropske vrednosti.