Nemačka špijunirala i Belu kuću

BERLIN je godinama špijunirao političare, privrednike i kompanije u SAD, a na meti nemačkih obaveštajaca nalazila se i Bela kuća. Lansirajući ovu vest, magazin "Špigl" se poziva na dokumenta koja dokazuju da je nadgledanje trajalo od 1998. do 2006. godine.

Obaveštajna služba Nemačke, BND, imala je listu od oko 4.000 "izabranih ključnih reči", koja je služila kao "matrica" za nadziranje. Sadržala je brojeve telefona ili faksova, mejl adrese u Beloj kući, kao i ministara finansija i spoljnih poslova. Među ostalim "metama" bile su vojne institucije, uključujući američke vazduhoplovne i mornaričke snage, NASA, kao i Hjuman rajts voč.

Redakcija "Špigla" nije uspela da dobije komentar BND na ovu temu. Predsednik Bruno Kal, koji je na dužnosti oko godinu dana, izjavio je da "pitanje koga će BND staviti pod lupu nije samo stvar propisa, nego i izraz potrebe za ambicioznijom kontrolom".

Za veliku koaliciju koja je na vlasti u Berlinu, špijuniranje Amerikanaca ne igra posebnu ulogu - zaključak je u izveštaju posebno formiranog tela koje se u Bundestagu mesecima bavilo istragom o "sušpijuniranju" BND i NSA. O ovom izveštaju iduće nedelje izjasniće se i parlamentarci.

U jednom njegovom poglavlju, koje potpisuju stranke na vlasti - Socijaldemokratska (SPD) i Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelarke Angele Merkel - poriče se da su SAD bile "glavni cilj nemačkih obaveštajaca". Vladajuće stranke to potkrepljuju izjavom bivšeg predsednika tajne službe Gerharda Šindlera, "u koju istražno telo Bundestaga nimalo ne sumnja".

Nemački medijski prostor "zatrpan" je komentarima, čiji bi zajednički osnov mogao da se smesti u rečenicu: "Šta se desilo sa bilateralnom saradnjom u borbi protiv međunarodnog terorizma?" Pod tom zastavom su, naime, obaveštajci Nemačke i Amerike, zajedno špijunirali bez granica.

Pod prismotrom operativaca BND bile su stotine stranih ambasada u Vašingtonu, kao i institucije od međunarodnog značaja, kao što je MMF ili vašingtonski biro Arapske lige.

Zapadni mediji podsećaju da je "Špigl" krajem februara objavio da je BND dugo špijunirala novinare Bi-Bi-Sija, "Njujork tajmsa", Rojtersa i drugih medija van Nemačke.

Pozivajući se na dokumenta u koje je imao uvid, nedeljnik je tada pisao da je BND na svojoj listi takozvanih selektora od 1999. godine imala najmanje 50 brojeva telefona, faksova i mejl adresa novinara i redakcija u celom svetu. Redakcija Bi-Bi-Si u Londonu i Avganistanu, "Njujork tajmsa" u Avganistanu, kao i agencije Rojters u Avganistanu, Pakistanu i Nigeriji.

A VIKALI NA CIA

NEMAČKA je vrlo oštro reagovala kada je 2013. procurila informacija bivšeg obaveštajca CIA Edvarda Snoudena da su američki agenti prisluškivali ljude širom sveta, uključujući mobilni telefon Angele Merkel. Kasnije se ispostavilo da je upravo BND pomagao američkoj NSA da špijunira evropske saveznike.