Mr Radomir Šćepanović: Podele ruše evropski san

Svet se nalazi u dubokoj ekološkoj i energetskoj krizi. Na svim kontinentima traže se rešenja za poboljšanje života. Socijalno-ekonomski poremećaji, globalna nezaposlenost, spori rast BDP-a na globalnom nivou, neujednačenost tehničko-tehnološkog razvoja i korišćenja savremenih tehnologija, samo su neki od problema savremenog doba koji produbljuju nejednakost u svetu. Pod globalizacijom stoji opravdanje za (neo)kolonijalizaciju, brutalno otimanje i eksploataciju resursa u bilo kom delu sveta.

U znatnoj meri je ojačao uticaj antiglobalističkog pokreta čitavih armija nezadovoljnih Evropljana, pogotovo onih koji za svoje probleme okrivljuju EU. Evropska idila se polako gasi, a retorika postaje sve oštrija. Obični građani su ostavljeni da se bore za radno mesto sa emigrantima koji bi uvek radili ispod cene na tržištu.

Možda bi bolja integracija unutar evrozone dovela do sprečavanja prezaduživanja država članica i jačanja evra? Jača uverenje da u sledećoj ekonomskoj krizi koja pogodi Evropu, evro neće preživeti. Pored toga, evrozona je proglašena za ključni faktor finansijske destabilizacije sveta.

Takvu situaciju koriste EU desničari: Marin le Pen, Gert Vilders, Frauke Petri (desničarska alternativa za Nemačku AfD). Marin le Pen obećala je u kampanji da će raspisati referendum o istupanju Francuske iz EU.

Najvažniju državnu funkciju ipak je dobio centralista i liberal Emanuel Makron, koji se smatra spasiocem EU, ali ne i mesijom od negativnih posledica globalizacije. On sam je pre izbora izjavio je da EU mora da se reformiše ili da se suoči sa mogućnošću izlaska Francuske iz EU. Ljudi su besni zbog toga kako sada funkcioniše evropski projekat. Upravo je to i motivisalo 40 odsto francuskih glasača da daju svoj glas daju Le Penovoj i Melanšonu (kandidatu francuske krajnje levice).

Kako će se ubuduće Francuska pozicionirati u igri globalizacije, neoliberalizma i ublažavanja socijalnih intervencija države? Kao treća ekonomska sila u EU, a peta ekonomska sila sveta, Francuska ima podređen položaj u odnosu na Nemačku od osnivanja evropske centralne banke 1998. godine, kao i nakon izbijanja "krize javnog duga".

Način funkcionisanja evrozone u potpunosti odgovara Nemačkoj. Nemačka vizija EU je jak evro, nepostojanje solidarnosti i redistribucije, zabrana subvencionisanja domaće privrede, automatska primena pravila bez prethodne političke rasprave zemalja članica EU. Međutim, usled komplikovane birokratsko-ekonomske procedure, nezadovoljnim članovima je veoma otežano napuštanje evrozone.

To je jedan od razloga zašto Velika Britanija nije htela da uvede zajedničku evro valutu. Na kraju se dogodio "bregzit" koji će doneti i bolne ekonomske posledice, imajući u vidu da prosečan Britanac i Francuz imaju iste ili slične životne probleme. Da li Britanija zna nešto što ostali ne znaju?

Računa se da će evroreformista Makron izmeniti podređen položaj svoje zemlje u okviru EU. Promene koje predlaže na tržištu rada su slične onima koje je Gerhard Šreder sproveo u Nemačkoj. Međutim, ove promene podrazumevaju smanjenje socijalnih beneficija radnika, čime su radnici naterani da prihvate slabo plaćene poslove bez stalnog ugovora. Iako je takav način reformi smanjio plate, uticao je na rast ekonomije.

Višak stvorenog novca pripao je nemačkoj eliti, pa je nastala još veća socijalna razlika između bogatih i siromašnih građana Nemačke. Ukoliko bi se ovakve reforme sprovele i u Francuskoj, povećao bi se ekonomski rast, smanjio državni dug, ali doprinos socijalnoj pravdi bi izostao. Francuski dug je blizu 100 odsto BDP-a. Potencijalni privredni rast je slab. Standard i Purs su izjavili da je francuski rejting AA stabilan.

Za budućnost EU veoma su važni parlamentarni izbori koji se u septembru održavaju u Nemačkoj. Demohrišćani izlaze sa Angelom Merkel, a socijaldemokrate sa Martinom Šulcom. Holanđani su već glasali za ostanak u EU, dok Grčku takođe uskoro očekuju izbori. Na Balkanu političke vođe zbog ličnih i partijskih interesa i dalje zagovaraju put ka EU. Neiskusni i nadobudni tranzicioni reformatori razgradili su državu. Reformatori nisu imali nikakvu odgovornost i nisu trpeli svoje posledice neuspeha, niti će za njih odgovarati.

U eri globalnog kapitalizma, sistem koji uspostavljaju multinacionalne korporacije je sistem kontrole sveta, pri čemu se isključivo rukovode finansijskim i političkim bonusima. Ne vodeći interese o većini, dovode do globalnih političko-ekonomskih protivurečnosti i finansijskih kriza koje se sve teže rešavaju. Direktna posledica rastućeg polariteta između bogatih i siromašnih, predstavlja rast popularnosti ekstremno levih ili desnih političkih pokreta, koji prete da surovo završe dobro projektovani evropski san o pravima i socijalnoj sigurnosti njenih stanovnika.

Mr Radomir Šćepanović, ekonomista