Divlje margarite i slavni jeretici

DVE sudbine, jedna priča. Žan Rasin i Blez Paskal su mnogo toga dali, jedan umetnosti, drugi nauci, a obojica su duhovni spas tražila u reformatorskom, religioznom, političkom i filozofskom pokretu jansenista, protivnika kraljevskog apsolutizma i prevelike moći Svete stolice, čiji je preostali kler kasnije podržavao i Veliku francusku revoluciju. Njihove pristalice su smatrale da spasenju mogu da se nadaju samo predodređeni, ali su za razliku od renesanse i humanizma, umesto čovekove vrednosti i uma, naglašavali božju svemoć, u isti mah proganjani kao jeretici od Luja Četrnaestog i rimskog pape, i neko vreme, ipak, tolerisani, zbog svog čistunstva.

Blezov otac Etjen, i sam matematičar, Dekartov prijatelj, hteo je da njegov sin najpre nauči grčki i latinski. Ovaj se ipak odao nauci, i to na kakav način. Posle smrti oca, posvetio se ovozemaljskim zadovoljstvima. Obožavao je i kocku, gde je uvek pobeđivao, zbog svog dara za proračun verovatnoće. Kad je pao s kočije i čudom ostao živ, povlači se kod sestre u manastir Por Roajal de Šam, u sedište jansenista, na tridestak kilometara južno od Pariza. Tvorac aritmetičkog trougla i Paskalove teoreme, matematičar, fizičar, filozof i teolog, kretao se uz pomoć štaka, trpeo je jake bolove u stomaku, imao lošu cirkulaciju krvi, ali i teške migrene zbog prevelikog umnog naprezanja. Odbijao je, međutim, pomoć lekara, smatrajući da je bolest prirodno stanje čoveka. Ipak, nije se potpuno okrenuo bogu.

Žan Rasin, dramatičar, jedan od najvećih tragičara francuskog klasicizma, koji je savršeno vladao dvanaestercem u svoj njegovoj harmoniji i eleganciji, vrlo brzo je okrenuo leđa obrazovanju koje je stekao u "Malim školama" na uzvišenju iznad manasitra. Uživao je u ženskim zagrljajima, delio obostranu fascinaciju s Lujem Četrnaestim, a onda se ipak, pred kraj života, vratio izvornom učenju. Kralj se smilovao i dozvolio da ga sahrane na manastirskom posedu, gde i danas stoji njegova nadgrobna ploča.

Luju Černaestom je, ipak, jednog dana prekipelo, pa je 1711. godine naredio da se Por Roajal de Šam sravni sa zemljom. Rasinovi posmrtni ostaci preneti su u crkvu Sent Etjen di Mon u Parizu. Na starom posedu ostali su samo crkvica i golubarnik, s originalnom opekom iz 16. veka.

Tamo danas zuje pčele, rasprostire se zavidan biodiverzitet, slobodno se šetaju dva nervozna jarca koji kidišu na pse na povocu i nezainteresovani magarac oguglao na dečja milovanja. U muzeju, na uzvišenju, čuvaju Rasinova dela i Paskalovu prvu matematičku mašinu.

Malo dalje, u polju, porodice raširile izletničku korpu. Vire iz džinovskih divljih margarita posejane ljudske glave nad kojima oblak šara tragove po strogim pravilima flamanskih majstora. Za samo pola sata vožnje od Pariza, vraćaju se stotinama godinama unazad i s lakoćom rasitnjuju vek...