Samit NATO: Prvi put s Trampom za stolom

BRISEL - OD STALNOG DOPISNIKA

PRVI dolazak Donalda Trampa u Evropu u svojstvu američkog predsednika, zajednička borba protiv terorizma, povećanje vojnog budžeta, ali i prijem Crne Gore kao nove članice, koja će to de fakto postati sledećeg meseca, glavne su teme samita NATO koji je održan u Briselu.

U čast američkog predsednika danas je inaugurisan novi generalštab NATO na periferiji glavnog grada Belgije, prekoputa starog sedišta, iako će 4.500 službenika u njegovih 250.000 kvadrata ući tek u decembru.

Pre toga, Tramp je imao i svoj prvi sastanak u sedištu EU s najvišim evropskim zvaničnicima. Ostao je tokom pre podneva nešto duže u razgovoru sa predsednicima ES i EK Donaldom Tuskom i Žan-Klodom Junkerom, s kojima je podelio mišljenje oko 45 minuta, a po pola sata popričao je i sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini i predsednikom EP Antoniom Tajanijem.

Cilj ovih razgovora je bio da se omekšaju odnosi posle Trampovog izbora, koji nije pratila najopuštenija atmosfera s obe strane. Iz Evropske komisije su poručili da su razgovori protekli u dobroj i prijateljskoj atmosferi, a da je to bila prilika da se svi bolje upoznaju.

Nije, međutim, sve išlo tako glatko. Trampov imenjak na čelu Evropskog saveta je, tako, poručio da su SAD i EU na istoj talasnoj dužini kada je reč o Ukrajini i sankcijama protiv Moskve, ali i mnoge iznenadio kada je rekao da "nije sto odsto siguran da postoji zajednički stav o Rusiji". Evropljani nisu dobili ni garancije SAD u vezi s klimatskim sporazumom iz Pariza. Ipak, za prvi susret, zadovoljni su i u Briselu, i u Vašingtonu.

Tramp se tokom prepodneva sreo i sa novim francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Popodne je bilo rezervisano za NATO, a na sastanak je pozvan i premijer Crne Gore, iako ova zemlja još zvanično nije postala član. Manje države trudile su se danas da saznaju od Trampa kako će Amerika zaista reagovati u slučaju potrebne vojne solidarnosti. Sa svoje strane, američki predsednik zahteva da se poštuje dogovor o tome da zemlje članice izdvoje dva odsto svog BDP-a za odbranu do 2024. godine. Do sada su to uradile samo SAD, Velika Britanija, Grčka, Estonija i Poljska. Tramp traži i da NATO, kao celina, uđe u borbu protiv Islamske države. Uoči sastanka, generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg je poručio da NATO nikada od kraja Hladnog rata nije imao više izazova nego danas.

CRNA GORA SADA "RAVNOPRAVNA"

ISPRED nove zgrade NATO gde se vijore zastave 28 zemalja članica Alijanse jedan jarbol još uvek je prazan - namenjen je Crnoj Gori čiji ulazak u ovaj vojni savez treba zvanično da se verifikuje 5. juna u Vašingtonu. To je trenutak kada Crna Gora i formalno i suštinski postaje članica NATO. Dva dana kasnije zvaničnici Podgorice biće u Briselu kada će se ispred sedišta Alijanse zavijoriti crnogorska zastava.

Danas je zvanična Podgorica prvi put učestvovala kao ravnopravni deo najvećeg vojno-političkog saveza na svetu. Predstavljali su je premijer Duško Marković i ministri spoljnih poslova i odbrane Srđan Darmanović i Predrag Bošković. Otkako su pre dve godine dobili pozivnicu za članstvo, Crnogorci su učestvovali kao posmatrači. Danas su im društvo za istim stolom pravili američki predsednik Donald Tramp, nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik Francuske Emanuel Makron.

- Članstvo Crne Gore je dokaz da vrata Alijanse ostaju otvorena. Crna Gora je kroz brojne reforme zaslužila da bude deo Alijanse i ja ću prisustvovati deponovanju Pristupnog protokola u Stejt departmentu 5. juna - kazao je Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO. (V. K. - B. R.)