SVEDOČENJA PREŽIVELIH POSLE NAPADA: Nikad ne očekujete da se ovo vama dogodi

SVEDOCI stravičnog terorističkog napada Islamske države, koji su u trenutku eksplozije bili u "Mančester areni", kažu da je u hali došlo do "apsolutne panike". Ketrin Mekfarlen, izjavila je da je eksplozija bila toliko snažna da se moglo osetiti kako "udara u grudi".

Rejčel iz Barnslija navodi da je bila na koncertu sa ćerkom (14). Da bi izbegle gužvu na kraju krenuli su ranije.

- Dok smo izlazili čuli smo snažan udar. Prvo sam pomislila da smo propustili nešto na koncertu. Okrenula sam se i videla zastrašujući stampedo i ljude kako padaju. Zgrabila sam svoju ćerku i samo smo potrčale. Ljude su gazili na podu.

Endi je bio u blizini ulaza, čekajući svoju suprugu i ćerku. Kako kaže, bilo je kao u "ratnom filmu". On navodi da ga je jačina eksplozije bacila na zemlju i da je "leteo" desetak metara.

- Kada sam ustao i pogledao okolo, tela su bila svuda. Oko 20-30 tela. Ne mogu da kažem da li su svi bili mrtvi, ali delovali su mrtvo. Bili su prekriveni krvlju i ozbiljno povređeni. Utrčao sam u arenu pokušavajući da nađem svoju porodicu. Deca i tinejdžeri su ležali i zapomagali. Pronašao sam porodicu, svi su dobro.

Oliver Džons (17) priča da je bio u toaletu kad je čuo glasnu eksploziju odmah nakon završetka koncerta. Video je ljude koji trče i vrište u jednom pravcu u druge koji se vraćaju iz tog smera i takođe vrište.

- Viđate ovakve stvari u vestima i nikada ne očekujete da se i vama dogode - kaže Oliver.

Čekajući ćerku, ispred hale su stajali Geri Voker i njegova supruga.

- Začuo se prasak i osetio sam bol u nozi - priča on. - Okrenuo sam se ka ženi, ona mi je rekla da mora da legne, i u tom sam video da je ranjena u stomak i da joj je slomljena noga.

Beskućnik Kris Parker (33), uleteo je u arenu i pokušao da pomogne žrtvama. Pre toga je, kao i obično, prosio u predvorju arene kada su ljudi počeli da je napuštaju nakon završetka koncerta. Odjeknula je eksplozija koja ga je prikovala za pod.

- Video sam devojčicu, nije imala noge. Umotao sam je u majicu koju sam pronašao i upitao sam je gde su joj roditelji. Odgovorila mi je da joj je tata na poslu, a mama gore - ispričao je i dodao da je pomislio da je devojčicina majka preminula od povreda.

Zatim je pritrčao ženi, koja po njegovoj proceni imala oko 60 godina.

- Umrla mi je na rukama. Rekla mi je da je ovde sa porodicom. Nisam mogao da prestanem da plačem. Najšokatnije je to što je na koncertu bilo dece - kazao je Parker i dodao da ne može da zaboravi vrištanje koje od tada neprekidno "čuje".

NE MOŽE SE NI SA ČIM MERITI

GRAĐANIN Mančestera Samir Ahmić iz Dervente nikad neće zaboraviti ovu noć. Bio je bio ispred dvorane u kojoj se desio teroristički napad. Čekao je suprugu Sanelu i ćerku Anitu koje su bili na koncertu.

- Prošao sam i preživeo čitav rat, sa navijačima bio svuda, svašta se dešavalo, ali ovo se ne može ni sa čim meriti. Nikad mi gore nije bilo - kazao je Ahmić. - Istrčao sam iz auta, čuo se vrisak. Potrčao sam prema areni, ljudi su bežali. Zvao sam suprugu, nije se javljala. Ljudi beže, deca leže krvava, ja zovem suprugu, ne javlja se. Onda sam ih video.

DAN POSLE - SVI POMAŽU

U PRETEŠKOJ, gotovo avetinjskoj atmosferi koja je u utorak vladala u Mančesteru, "rodio" se duh zajedništva svih nacija. Taksisti muslimani, besplatno su prevozili sugrađane, indijski hramovi pružali utočište posetiocima koncerta koji su dezorijentisani izašli iz mančesterske arene. Društvene mreže bile su zasute izjavama poput ove koju je napisala Emili Bolton: "Sugrađani svih nacionalnosti nesebično pomažu, redovi dobrovoljnih davalaca krvi su nezapamćeni. Gradonačelnik Liverpula, Stiv Rotram, čije su dve ćerke i dve bratanice bile na kocertu, zahvalio je svim građanima Mančestera.