Šta traže Albanci iz Makedonije u Tiranskoj platformi

Tri najznačajnije albanske partije u Makedonije dogovorile su 7. januara zajedničku platformu za pregovore o novoj vladi, koja pored ostalog predviđa da Albanci budu priznati kao državotvorno stanovništvo, punu jednakost albanskog jezika, a da etničku jednakost odražavaju i državni simboli.

Taj dokument nazvan je još i "Tiranska platforma", jer su se lideri albanskih stranaka prethodno sastali u Tirani pod pokroviteljstvom premijera te zemlje Edija Rame.

U dokumentu, koji prenose beogradski mediji, navodi se da predstavnici albanskih političkih stranaka u Makedoniji: Demokratska unija za integracije, Koalicija Besa i Alijansa za Albance (Demokratska partija Albanaca) složile o međusobnoj podršci zajedničnoj političkoj agendi.

Agenda predviđa postizanje određenih ciljeva tokom sledećeg, ili bilo kojeg narednog, mandata vlade, a prvi je postizanje pune ravnopravnosti, u skladu sa Ohridskim sporazumom i Ustavom. Tu se predviđa striktno sprovođenje multietničkog principa u Ustavu Republike Makedonije, u kojem će Albanci biti priznati kao državotvorno stanovništvo.

Takođe, podrška bilo kojoj zakonskoj ustavnoj inicijativi koja jača etičku jednakost albanske populacije.

Pored toga, platforma predviđa postizanje pune jezičke jednakosti, upotrebu albanskog jezika na svim nivoima vlasti i garancije o upotrebi tog jezika kao osnovnog ustavnog prava. Ustav Republike Makedonije treba da definiše da su "makedonski jezik i njegovo ćirilično pismo i albanski jezik i njegovo pismo zvanični jezici Republike Makedonije".

Sveobuhvatna rasprava o zastavi, himni i držanim simbolima Republike Makedonije, tako da državni simboli održavaju multietničko društvo i etničku jednakost.

Platforma predviđa i usvajanje Rezolucije u Parlamentu Republike Makedonije kojom bi se osudio genocid nad albanskim narodom u Makedoniji od 1912. do 1956. godine.

U platformi Albanci traže postizanje ekonomske jednakosti i društvene stabilnosti, posebno kroz jednak regionalni razvoj.

U okviru toga oni navode uspostavljanje novog mehanizma, u formi državnih komiteta za finansiranje opština, usmerenih ka pravednijem donošenju odluka o državnim fondovima u korist opština.

Takođe traže formiranje Ministarstva za politički sistem i odnose među zajednicama, kao tela odgovornog za prava zajednica i intenziviranje ekonomskog i društvenog razvoja u zapostavljenim područjima.

Predviđeno je i postizanje jednake zastupljenosti u bezbednosnim službama, vojsci, obaveštajnim službama i sudstvu, kao i postizanje jednakog predstavljanja na svim nivoima vlasti, kao i državnim agencijama i društvenim preduzećima.

Oni traže i jačanje vladavine prava, kao pretpostavke za napredak u evroatlantskim integracijama.

Navodi se i sprovođenje reformskog plana, u skladu sa sporazumom iz Pržina, Pribeovim preporukama, Hitnim prioritetima reformi koje je predložila Evropska komisija, kao i preporukama Dijaloga o pridruživanju sa EU.

Albanske stranke predviđaju i podršku nepristrasnom radu Specijalnog tužilaštva, bez političkih i etničkih predrasuda.

Očekuju rasvetljavanje slučajeva i sudskih postupaka "Sopot", "Brodec"m "Monstrum" i "Kumanovo" preko istražnih komiteta, ili nezavosnog međunarodnog tela.

Jedna od tačaka je i zahtev za stvaranje duha poverenja u funkciji dobrih međuetničkih odnosa, kao ključne pretpostavke političke stabilnosti zemlje.

Ona podrazumeva i afirmativne mere kako bi se obezbedilo finansiranje albanskih kulturnih institucija na lokalnom i nacionalnom nivou, kao i formiranje centralne institucije za usavršavanje jezika zajednica, uključujući obuku prevodilaca, urednika i lektora.

Platforma predviđa i rešavanje problema imena, u saglasnosti sa evropskim vrednostima i načelima međunarodnog prava, i usvajanje Zajedničke obavezujuće rezolucije u Skupštini Republike Makedonije koja će obavezati Vladu Makedonije da radi aktivno u cilju rešavanja spora oko imena.

Traži se i uključivanje Albanaca u radne grupe za direktne pregovore sa Grčkom.

Posebna tačka platforme odnosi se na dobre odnose sa susedima koja obuhvata uključivanje Albanaca u radne grupe za direktne pregovore sa Bugarskom, saradnju sa Kosovom i Albanijom oko integrisanog upravljanja granicama, otvaranje novih graničnih prelaza.

Jedna tačka platfomre je i brza integracija u NATO i Evropsku uniju.

Kkao se navodi u platformi, postizanje gore navedenih tačaka otvoriće put Makedoniji ka integraciji u NATO i otvoriti pregovore o članstvu u EU.

Postizanje ovih ciljeva biće nadgledano preko uspostavljanja Okruglog stola albanskih parlamentarnih stranaka, a okrugli sto albanskih parlamentarnih stranaka će funkcionisati na principu rotacije i služiće kao platforma za harmonizaciju političkih akcija i transparentnu komunikaciju sa međunarodnim partnerima Makedonije, tražeći prevashodno podršku EU i međunarodnih institucija, navodi se u dokumentu.

Predstavnici tri albanske stranke naveli su da platformu usvajaju "poštujući slobodnu i demokratsku volju koju su albanski birači ispoljili na vanrednim parlamentarnim izborima 11. decembra 2016. godine, a u duhu Ohridskog sporazuma, demokratije i potrebe da se ispune normativne obaveze koje proističu iz ustavnih amandmana afirmišući zajedničke programske i strateške orijentacije Albaanaca i svih građana Makedonije, privrženi napretku i dugoročnoj stabilnosti Makedonije".

Oni navode da su vođeni "zajedničkim opredeljenjem za mir, stabilnost, bezbednost, međunacionalnu kohabitaciju, u duhu jednakosti i dostojanstva, u skladu sa evropskim i međunarodnim konvencijama, religijskom harmonijiom i saradnjom u zemlji i regionu, kao i da su odlučni, bez alternative, za integraciju u NATO i Evropsku uniju.