Svet

U Turskoj obeležena 102. godišnjica bitke na Galipolju

Tanjug

25. 04. 2017. u 14:58

Godišnjica bitke na Galipolju obeležena je tradicionalnom manifestacijom "Marš u znak sećanja na šehide" i molitvom za stradale u jednoj od najkrvavijih bitki iz Prvog svetskog rata

У Турској обележена 102. годишњица битке на Галипољу

Godišnjica bitke na Galipolju obeležena je tradicionalnom manifestacijom "Marš u znak sećanja na šehide" i molitvom za stradale u jednoj od najkrvavijih bitki iz Prvog svetskog rata.

Počasnom paljbom topova mladi su se okupili u kampu u galipoljskom selu Kočadere, gde su obavili jutarnju molitvu, a potom krenuli ka Galipolju, prenosi agencija Anadolija i dodaje da je tokom marša prikazano nekoliko dokumentarnih filmova kako bi se učesnici bolje upoznali dešavanja iz tog perioda.

Istovremeno, u galipoljskom selu Anzak sinoć se okupilo najmanje 500 posetilaca iz Australije i Novog Zelanda, kako bi odali počast stradalim sunarodnicima u kopnenim borbama na tom poluostrvu.

Bdenju i jutarnjoj molitvi prisustvovala je i šefica australijske diplomatije Julija Bišop, novozelandska ministarka pravde Ejmi Adams, zamenik guvernera Čanakalea Bekir Sitki Dag, kao i brojni predstavnici diplomatskog kora.

Selo Anzak u kojem se tradicionalno obeležava godišnjica kopnene bitke na Galipolju je akronim koji trajno podseća na učešće australijske i novozelandske vojske u toj bitci (Australian and New Zeland Army Corps).

U Australiji i na Novom Zelandu danas se isto obeležava Dan Anzaka.

Bitka na Galipolju odigrala se 1915. godine između Turske sa jedne strane i saveznika - Australije, Britanije i Novog Zelanda, koje su pokušale da osvoje Carigrad i uspostave kontrolu nad Bosforom i Dardanelima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

kataklinger

25.04.2017. 18:35

( 7 ) ( 1 )

tako su ih umlatili dobro da englezi nece smeti da im kroce na tlo narednih 500 godina, osim turisticki, a i to izbegavaju zadnjih par godina.

( 7 ) ( 1 )

Miro Markovic

25.04.2017. 19:01

( 13 ) ( 2 )

Ono sto je islamska Turska krvnicki pocinila 1454.godine nad Carigradom nikada nije zaboravlejno od strane hriscanskog sveta a posebno pravolsavnog. Crkva Svete Sofije mora da bude oruzjem oslobodjna, jer je oruzjem zarobljena. To Turci dobro znaju a jos bolje hriscanski narodi. Tek kada Sveta Sofija postane opet hriscanski hram, zavladace hiljadugodisnji mir medju narodima. Carigrad je uveg bio hriscanski grad I takav mora da bude u buducnosti.

( 13 ) ( 2 )