Američki čep za Severni tok 2

Predstavnici Trampove administracije i dalje prave pritisak na članice EU da ne daju "zeleno svetlo" da se napravi gasovod "Severni tok-2" kojim bi stizale dodatne količine "plavog goriva" u Nemačku. U Vašingtonu ne skrivaju da na taj način oni žele da pomognu Kijevu i prislile "Gasprom" da koristi ukrajinsku mrežu gasovoda.

Vašington je i do sada gde je god mogao nastojao da zaustavi rusku gasnu ekspanziju. Amerikanci su naterali Bugare da odustanu od "Južnog toka". A, eto nedavno se na poslednjem martovskom zasedanju Atlanskog saveta SAD u Njujorku govorilo o tome da "Severni tok-2" može da bude opasan za energetsku bezbednost ne samo Ukrajine već cele Evrope. Osim toga američki činovnici sugerišu rukovodstvu u Kijevu da smanjuju kupovinu gasa od ruskog "Gasproma".

Još prošle godine u proleće u Vašingtonu su izjavili da "Severni tok-2" nosi opasnost energetskoj bezbednosti Evrope. U toku leta grupa američkih senatora poslala je pismo Evrokomisiji u kojem se kritikuje taj projekt.

U Moskvi su svesni da sva aktivnost Vašingtona oko "Severnog toka-2" ima isključivo političku motivaciju a prazne su priče kako bi se mogla dovesti energetska bezbednost Evrope. Vašington je pomagao da sadašnje ukrajinsko rukovodstvo dođe na vlast rušeći Viktora Janukovića pa bi novi ekonomski problemi mogli da izazovu nove nemire u Ukrajini.

Gasovod "Severni tok-2" bi trebao biti postavljen takođe po dnu Baltika a kapacitet bi mu bio 55 milijardi kubika godišnje. Koristila bi se ista metodologija postavljanja cevi pa prema tome nema nikakvih novih opasnosti po ekologiju. Taj novi gasovod bi povećao dostavku "plavog goriva" u Evropu zaobilazeći Ukrajinu. Da podsetimo u toku zime 2008. na 2009. nekoliko zemalja zapadne Evrope imalo je problema sa gasom zbog svađe Moskve i Kijeva oko cene kao i na temu "ko krade gas iz tranzita".

Lako je razumljivo zašto je Uklrajina odavno protiv gradnje "Severnog toka". Još dok je bio premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk je govorio da bi mogli da ostanu bez 42 milijarde grivni koliko zarađuju na tranzitu ruskog gasa.

Organizator "ratovanja" protiv "Severnog toka-2" u Evropi je Poljska koja će takođe posle postavljanja tog gasovoda izgubiti deo novca koji sada dobija na tranzitu. U Danskoj su predložili da se promeni zakon kako bi i ta zemlja mogla da blokira gradnju Severnog toka-2 ako ocene da to ugrožava nacionalnu energetsku bezbednost. Danci nameravaju na tu temu da razgovaraju sa zemljama koje izlaze na Baltik. Sudbina gasovoda "Serverni tok-2" jako zavisi i od toga koliko će Nemačka hteti da se založi za njega. Nemački biznis sigurno ima inters da se gasovod gradi ali pitanje je hoće li se nemačka vlada hteti svađati sa Poljacima i drugim zemljama koje su protiv "Severnog toka-2".

Ako Amerikanci uspeju da "začepe" ruski gasovod biće to novi kamen spoticanja na putu normalizacije odnosa Vašingtona i Moskve.