Trostruka pobeda ruske armije u sirijskom pesku

MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA

RATNI izveštaji iz Sirije najavljuju poraz međunarodne horde glavoseča koje su prisiljene da napuštaju pozicije koje su dugo držale. Ruska armija pružila je veliku podršku regularnoj sirijskoj armiji u borbi protiv ekstremista iz Islamske države i drugih terorističkih grupa. Veruje se da je međunarodna banda muslimanskih krvoloka blizu definitivnog poraza, mada će do konačnog mira biti još mnogo prolivene krvi i poginulih.

Komandant ruskih jedinica u Siriji general-pukovnik Andrej Kartapolov izjavio je, posle nedavnog ponovnog oslobođenja Palmire, da je ruska avijacija lišila protivnike mogućnosti da manevrišu i dobijaju pojačanja. Pohvalio je i ruske specijalce, koji su se bavili izviđanjem i uništavali najvažnije protivničke objekte. Iako ruske vojskovođe ističu veliko požrtvovanje i hrabrost sirijske armije, istina je da bez pomoći Rusa ona ne samo što ne bi uspela da pobedi protivnike, već bi doživela užasan poraz.

Za glancanje i pripremanje pobedničkih fanfara je rano. Ipak, već sada se može analizirati kakvu je korist Rusija imala od učešća u vojnoj intervenciji u Siriji. Prva korist je politička. Vraćen joj je ugled na međunarodnoj sceni i pokazalo se da ovo više nije Jeljcinova Rusija, već sasvim drugačija sila na čiji stav mora da se računa. Ruska armija je ojačala i može da efikasno ratuje daleko od granica svoje zemlje. Osim toga, Rusi su uspeli da unište značajan broj ekstremista iz južnih sovjetskih republika a sadašnjih samostalnih država, kao i s Kavkaza, koji su se pridružili "svojoj braći po veri". Njima nije dopušteno da potpale mržnju na Kavkazu i u republikama gde je većinsko stanovništvo muslimansko.

* ISKUSTVO Ruski piloti u Siriji / Foto Kp. RU

Drugo, da je poražen Asadov režim, Rusija bi sigurno izgubila svoju morsku remontnu bazu u ovoj zemlji. I treća, ne manje važna korist, jeste stečeno iskustvo ruskih soldata.

OKO 90 odsto ruskih pilota učestvovalo je u operacijama u Siriji. Za njih je to važno profesionalno iskustvo, a istovremeno su pomogli saveznicima, regularnoj vojsci Sirije lojalnoj Bašaru Asadu. Ruski vojni vrh je često zamenjivao pilote u Siriji iz dva razloga: prvo zato što je to vrlo naporan posao, i drugo, da bi što više pilota moglo da stekne iskustvo ratovanja u sirijskim uslovima, gde vetar nosi sitni pesak.

Istine radi, valja reći da pilotima koji su leteli na velikim visinima nije pretila opasnost od obaranja jer radikalni islamisti nisu imali efikasne sisteme protivavionske zaštite, a nisu imali ni sredstva radioelektronske borbe. Znajući to, ruski piloti se nisu spuštali na visine na kojima su mogli da ih pogode protivnici gađajući ih prenosnim PVO sistemima tipa "stinger". Za vreme rata u Avganistanu, Sovjeti su izgubili podosta aviona i helikoptera, baš zato što su Amerikanci dali mudžahedinima "stingere", kojima nije komplikovano gađati.

- Svakako je dragoceno iskustvo to što su ruski piloti u Siriji mogli da uvežbavaju koordinaciju sa obaveštajcima koji su se nalazili na zemlji - kaže Viktor Murahovski, glavni urednik časopisa "Arsenal otadžbine". Uzgred rečeno, Rusija ima oko osam hiljada vojnih pilota i oko 4.500 letelica.

Kad je Rusija krenula u operaciju u Siriji, u septembru, predsednik Putin je izjavio da će se Asadovoj vojsci pomagati samo iz vazduha, jer ne želi da se ruska vojska uvuče u rat na kopnu. Pokazalo se da sirijska armija nije dovoljno jaka, a ni obučena, da sama porazi svoje protivnike. I što se više dužio rat, Rusi su morali da šalju instruktore koji su bili od velike koristi Asadovoj vojsci. Osim sve brojnijih instruktora i savetnika koji su pomagali Sirijcima da efikasnije koriste vojnu tehniku i bolje se organizuju, počeli su da stižu i ruski specijalci, o čijem je umeću ratovanja govorio general-pukovnik Kartapolov.

IAKO ruske vlasti nisu nikada javno pričale o plaćenicima koji ratuju na strani Asada, o njima su pisali moskovski novinari čim su ti momci počeli da ginu. Osim članova posada helikoptera i aviona koji su oboreni, Rusi su imali žrtve i na zemlji. General-major Pjotr Miljuhin, načelnik uprave za bojevu pripremu štaba zapadnog vojnog okruga, 16. februara je kod Palmire izgubio obe noge i oko kad je njegov oklopni automobil "tigar", koji je bio u koloni, naleteo na fugasnu minu aktiviranu daljinskim upravljačem. Poginula su i četvorica vojnika, a teško ranjenog generala su nedelju dana kasnije prebacili u Moskvu, gde se sada leči.

Do sada je u Siriji poginulo ukupno 27 vojnika i oficira ruske armije. Ne zna se broj profesionalnih vojnika koji su u Siriju stigli preko kompanije "Vagner" i tamo ostavili živote.

* General-pukovnik Andrej Kartapolov, komandant ruskih jedinica u Siriji / Foto Mil. RU

Ruska televizija gotovo da ne spominje žrtve. Ni u Ministarstvu odbrane Rusije ne saopštavaju imena poginulih i ranjenih vojnika svoje armije. Naravno, ni plaćenike kompanije "Vagner". Inače, ruski pravnici tvrde da je građanima zabranjeno da učestvuju u vojnim konfliktima u drugim zemljama, a za one koji vrbuju ljude u najamnike predviđene su visoke zatvorske kazne. O tome koliko su ruski najamnici pomogli regularnoj sirijskoj vojci, zasada niko neće da se izjašnjava, ali možda neko o tome prozbori kad se završi rat.

UBOJITO ORUŽJE

KAD su turski piloti oborili ruski avion na granici sa Sirijom, Rusi su dovezli najnovije sisteme S-400. Zatvorili su nebo iznad Sirije i tako štitili svoje snage, ali S-400 nije imao nijedno bojevo krštenje.

Najviše se pisalo o ruskim raketama "kalibar", kojima su gađani ciljevi s velike daljine sa brodova i podmornica. Na početku su zapadni mediji pokušali da omalovaže preciznost raketa "kalibar", ali su na kraju morali da priznaju njihovu ubojitost. Uostalom, videlo se nedavno na međunarodnim vojnim izložbama da je rat u Siriji bio najbolja reklama proizvođačima ruske vojne tehnike i naoružanja.