ZAPISI IZ PARIZA: Poslovni dani

JEDAN je ovde dugo tražio trotoar, trafiku i kafanu, a onda, posle upornog lutanja, odustao i krenuo nazad u grad, ostavljajući svoju izgubljenu siluetu sve dublje u zaleđu betona i stakla.

Defans, u pariskom zapadnom predgrađu, najveći je poslovni kvart u celoj Evropi. Ledenoplavi vrhovi njegovih blistavih građevina paraju nebo po obodu Bulonjske šume u savremenoj panorami grada.

Ovde se opstaje na nekoliko paralelnih podzemnih i nadzemnih nivoa. Tunelima, pasarelama, prolazima, usecima i visećim mostovima provlače se ljudi, automobili i vazduh bez boje i mirisa. Prozori se ne otvaraju. Stabla rastu iz velikih saksija, a optimizam iz čistog dizajna.

Na 160 hektara, u pedesetak solitera, tu, u modernoj koegzistenciji životare 20.000 stanovnika na 600.000 kvadratnih metara stanova i deset puta više japija u 1.500 preduzeća, na gotovo tri i po miliona kvadrata kancelarijskog prostora, pre na nebu, nego na zemlji.

Oni, živeći u ritmu berzanskih kretanja, i slučajno ili namerno zalutali u oazu od kvarca i hladnog čelika, na raspolaganju imaju 230.000 kvadrata trgovinskog centra, 31 hektar pešačkih esplanada, 11 hektara zelene površine, 2.600 hotelskih soba, 100 spoljnih liftova, 50 uličnih pokretnih stepenica, 60 skulptura i predmeta savremene umetnosti, 10 kilometara cevi za automatsko zalivanje rastinja i 14.000 sijaličnih mesta za javnu rasvetu. Jedino su se slabo primili miris vrućeg hleba i komšijska kafica.

Na dvestotu godišnjicu Francuske revolucije na Defansu je nikla "Velika kapija" danskog arhitekte Johana Ota fon Sprekelsena, moderna kopija Trijumfalne kapije, s koje puca pogled unedogled po pariskim avenijama i bulevarima. Do njenog vrha se stiže staklenim liftovima koji nisu preporučljivi za goste s vrtoglavicom i visinske putnike slabog srca. Belosvetski namernici u njenom podnožju nasumično ostavljaju potpise kao spontanu repliku mase na eksperiment Džeksona Poloka broj 65.

Parižani svoju verziju 21. stoleća grade duže od pola veka. Urbanistička avantura, tamo gde je u francusko-pruskom ratu iz 1870. odbranjena prestonica, započela je još 1958. godine, a na mestu industrijskih hangara, udžerica i staništa poslednjih prnjara i ritara, prvi soliteri, visoki 100 metara, nikli su sredinom šezdesetih.

Ubrzo je krenula trka uvis. Približavanje nebu nastavljeno je 1974. višespratnicom visokom 184 metra, a 2011. privremeno zaustavljeno kulom "Frst" ili "CB31" kako joj tepaju humanoidi, do visine od 231 metar, sa strukturom teškom 21.000 tona i fasadama površine 40.000 kvadrata, po ceni od 300 miliona evra, predviđenom da primi šest hiljada radnih ljudi. Ekonomska kriza obustavila je na momenat arhitektonsko džikljanje, ali je samo pitanje trenutka kada će se ono nastaviti.

U betonskim alejama, u lažnom nagoveštaju lepših dana, u večitom hladu ispod izduženih armiranih dama, u gustoj šumi od blokova i gvožđa, na kamenoj klupi, mirnih nerava, oguglali na gužvu i metež, dvojica penzionera igraju šah. Izigrani sunčev zrak nikako da stigne do njih. Pre nego što dospe na zemlju, iz skandinavske odbrane vešto ga matira stakleni zid.