DŽejms DŽatras: CIA i slušanje Trampa

NAJNOVIJE “Vikiliksovo” masovno objavljivanje po svoj prilici verodostojnih dokumenata Centralne obaveštajne agencije (CIA) odvija se baš u vreme Trampove ogorčene bitke sa “dubokom državom” i njenim saveznicima u mejnstrim medijima, koje upravo dostiže tačku ključanja.

Curenje podataka, pod kodnim imenom “Volt 7”, obuhvata 8.761 dokumenata koji najverovatnije potiču iz Centra za sajber špijunažu CIA. “Vikiliks” tvrdi da oni pokazuju da su američke obaveštajne službe razvile delotvorne metode za hakovanje uređaja poput ajfona i android telefona, kao i Samsungovih “pametnih” televizora, što im je omogućilo da prate komunikacije čak i kad su ti aparati isključeni. Dokumenti takođe otkrivaju viruse i bezbednosne rupe nazvane “nulta godina”, zajedno sa nekoliko stotina miliona redova kompjuterskog koda koji koristi CIA, kao i sposobnost Agencije da hakuje uređaje i presretne poruke pre nego što ih uopšte šifruju aplikacije društvenih mreža koje javnost pogrešno smatra bezbednim.

Ukratko, u slučaju da je do sad bilo bilo kakvih nedoumica - privatnost je fikcija. Nije da je to nešto posebno iznenađujuće, ali je ipak uznemiravajuće. A samo naivni mogu da veruju da još najmanje nekoliko zemalja koje poseduju naprednu sajber tehnologiju nemaju kapacitete slične američkim.

Tramp i njegovi saveznici sada mogu da se pozovu na sveobuhvatnost i sofisticiranost ovih razotkrivenih tehnika kao argument u korist njihove tvrdnje da je Barak Obama prisluškivao Trampove komunikacije u Tramp kuli u Njujorku. S druge strane, “duboka država” i predsednikovi neprijatelji u mejnstrim medijima moći će da se pozovu na ove iste dokaze kao argument da i Rusija ima slične kapacitete, što bi poduprlo njihove nedokazane tvrdnje da su ruski hakeri pokušali, a možda i uspeli, da utiču na predsedničke izbore u SAD. Uz to, objavljivanje ovih dokumenata će antitrampistima, koji su već skinuli skalp generala Flina, a sada ciljaju na ministra pravde Džefa Sešnsa, poslužiti kao dodatni dokaz njihovih tvrdnji da je “Vikiliks” zapravo oružje Moskve.

Biće potrebno mnogo vremena da se pregledaju svi ovi dokumenti i da se donesu odgovarajući zaključci, ali se već sad mogu izvući određene pouke.

Najpre, “Volt 7” je potpuno uništio ionako tanke tvrdnje koje je odlazeća Obamina administracija prošlog decembra iznela o tragovima “ruskog koda” u navodnom hakovanju Demokratskog nacionalnog komiteta kao dokazu umešanosti Moskve. Čak i bez ovoga je taj argument bio apsurdan - kao kad bi neko zaključio da su pljačkaši neke banke bili Nemci samo zato što su pobegli sa lica mesta u “folksvagenu”. Jasno je da bi ruski hakeri koristili sve samo ne ruski softver, da ne bi ostavili tragove koji bi vodili do njih. “Vikiliks” je upravo dokazao da CIA koristi ruski softver kao “lažnu zastavu“.

Drugo, “Volt 7” bi trebalo detaljno pregledati radi nalaženja bilo kakvih dokaza o koordinaciji između američkih agencija i ostalih agencija anglofonih zemalja grupe “Pet očiju”: Velike Britanije, Kanade, Australije i Novog Zelanda, s kojim SAD deli obaveštajne podatke. Zbog čega? Postoji izreka u Vašingtonu: ne verujte ništa što prethodno nije zvanično demantovano.

Obama za sada pravnički pedantno demantuje sve tvrdnje da je ikad naredio prisluškivanje Trampa i njegovog tima, ili bilo kog drugog američkog državljanina. Bivši direktor Nacionalne obaveštajne službe Džejms Klaper je još precizniji, tvrdeći da “nijedan deo nacionalne obaveštajne zajednice nije organizvao prisluškivanje Trampove kule tokom kampanje”. Stoga se postavlja pitanje da li je Trampa, umesto američke prisluškivala neka od sestrinskih službi? A zatim prosledila podatke svojim američkim kolegama, zaobilazeći zakonske zabrane protiv domaćeg špijuniranja, pa čak i obavezu formalnog traženja naloga za prisluškivanje.

Jedan bivši američki obaveštajni oficir koji je upoznat sa materijom potvrdio mi je da bi takav manevar bio ne samo moguć već i verovatan način za špijuniranje Trampa. Prvi kandidat za mogućeg izvršioca bio bi Štab za vladine komunikacije Ujedinjenog kraljevstva, inače formalni pandan američke Agencije za nacionalnu bezbednost NSA i njen faktički satelit.

(Fond strateške kulture)