ČETVRT VEKA SPORAZUMA: Mastriht sada plaši

OD STALNOG DOPISNIKA - BRISEL

ČETVRT veka Mastrihtskog sporazuma prošlo je ovih dana diskretno, u tišini, bez proslave i pompe. Žitelji živopisnog holandskog gradića kaldrmisanih ulica, ukleštenog na tromeđi s Belgijom i Nemačkom, mogli su samo sa setom da se prisećaju početne euforije i glamura koji su 1992. godine obeležili evropsku istoriju.

Kada su se pre tačno 25 godina okupili u Mastrihtu, najviši predstavnici tadašnjih 12 zemalja članica postavili su osnove monetarne i ekonomske unije, slobode protoka ljudi i kapitala. Ambicioznim projektom krenulo se u suštinske promene u oblasti tržišta rada i novca, pa čak i zajedničke odbrane. Stvarani su temelji današnje EU, a u vazduhu su se osećali istinska proevropska atmosfera i entuzijazam.

Dve i po decenije kasnije, EU je doživela nekoliko nokauta i trudi se da se održi na nogama. Potresli su je, i još uvek je dobro drmaju, ekonomska, monetska i migrantska kriza. Budžetska pravila ne funkcionišu, nema ni naznaka od zajedničke odbrambene politike, dok u mnogim zemljama članicama cvetaju nacionalizam i evroskepticizam.

Evropska razjedinjenost nedavno je neslavno rezultirala "bregzitom", s uznemirenim pogledima ka Holandiji, Francuskoj i još nekim zemljama članicama, uz opravdana strahovanja ko bi mogao da bude sledeći. Umesto da ujedini, evro je slabije učinio još slabijim, a jače samo jačim. Stvorio se strah od poljskog vodoinstalatera, rumunskog kamiondžije, nemačkog diktata, grčke nesolventnosti.

Upravo je pompezno osmišljeno mastrihtsko institucionalizovanje stvorilo glomaznu i nedokučivu administraciju od koje danas zaziru evropske nacije. Zato, ako bi o bilo čemu sada moglo da se govori, to nisu dostignuća, već posledice ovog čina. Sva razmišljanja uposlena su u preuređenje Unije, na novim osnovama, koje treba sprovesti da se ne bi raspala.

Evropska unija trenutno prolazi kroz najveću krizu od svog postanka i niko od učesnika mastrihtskog skupa, pa ni najveći pesimisti oko njih, nisu, ni u najmračnijim snovima, mogli da predvide ono što se danas dešava. Poučeni ovim iskustvom, niko se ne više zato ne usuđuje da dalje proriče evropsku budućnost.

POTPISNICI

MASTRIHTSKI sporazum, na devet jezika, pre 25 godina, potpisali su Belgija, Velika Britanija, Grčka, Danska, Irska, Italija, Luksemburg, Nemačka, Portugalija, Francuska, Holandija i Španija.