Nesreća na tuđem letu

ROĆKO živi u Parizu i veoma često putuje u Srbiju. S godinama, pojačana nostalgija ga u poslednje vreme sve više vuče u rodni kraj.

Pred put, uveče obavezno napuni laptop i odabere neki od svojih omiljenih filmova. Neustrašivi. Let. Izgnanik. Ujedinjeni 93. Preživeli. Non-stop. Putnici ljubavnici. Sedam i po hiljada. Za svaki let po jedan. Svi imaju zajedničku temu avionskih nesreća. Neupućen čovek ne može ni da nasluti koliko je njihov spisak dugačak.

Dok plovi na vazdušnom jastuku iznad oštrih alpskih zuba, koji svakog časa mogu da nagrizu spokojstvo, pred njegovim očima promiču scene ljudskog košmara i puta unepovrat. Neke od njih baš mogu da zabave.

- Dobar dan, dame i gospodo, govori vam Hosera Barastegi, glavni stjuard na "Penisulinom" letu 2549 za Sijudad Meksiko - odzvanja unutar velikih Roćkovih slušalica, dok lokalna domaćica aviona, na metar od njega, demonstrira korišćenje pojasa za spasavanje u slučaju nužde.

Udobno se zavali u kožno sedište i samo se na trenutak trgne kad avion poskoči dok ulazi u zonu turbulencije, a onda se brzo iz truckave jave prešaltuje u zonu režiranog sumraka.

Destinacija: San Francisko. Vreme letenja: 5 sati i 25 minuta. Broj putnika: 40. Broj leta: 93. Otmica. Gušanje. Vriska. Molitva. Hrabrost. Luping. Ispadaju koferi. Potpuni mrak.

Gleda, bez razlike, igrane i dokumentarne filmove, na omiljenu temu. Dok skida celofan sa sendviča od četiri vrste sira, na avionskom krilu pred njim polako se pomalja kobna pukotina koja će, iz munuta u minut, postajati sve veća.

U svom uzbudljivom putešestviju neprimećen je sve dok nekome u blizini slučajno ne padne pogled na ekran. Onda počinje čuđenje, ponekad i glasno negodovanje. Nije im jasno kako neko do te mere može da se poigrava svojim i tuđim živcima. Traže, ponekad, i pomoć stujardese. Ona samo slegne ramenima, a Roćko, ne obraćajući pažnju na saputnike, sakriven iza zvučnog filmskog paravana, mirno nastavlja svoju vazdušnu avanturu.

Roćko se raduje životu. Baš gledajući scene o tragedijama, srećan je što njegov let protiče u savršenom redu. Tek tada je, zapravo, svestan koliko mu je sudbina naklonjena, a život lep. Isto kao što, kod kuće, obožava da gleda filmove o zatvoru i kažnjenicima. Uživi se, a kad iscuri poslednji kadar, radostan što bez krivice uživa na slobodi, ushićeno ogrne jaknu i strči u prvi pariski bife da to proslavi.