Borislav Borović: Strah zbog kineskih robota

DONALD Tramp je po stupanju u Belu kuću povukao nekoliko ekonomskih poteza koji su mnogi ocenili kao udarac na temeljne principe liberalne ekonomije. Iako ga mnogi ocenjuju kao nekompetentnog, skloniji sam oceni da je reč o iznuđenom potezu u korist američke ekonomije (ne i svih kompanija iz SAD).

Izlazak iz pregovora TPP i zahtev za revizijom NAFTA sporazuma možda je iznuđen potez usled promenjenih odnosa u svetskoj ekonomiji. Liberalna trgovina u principu nikad nije bila suštinski liberalna, pa su ekstraprofit skidale industrijski najrazvijenije zemlje. Doskora SAD, EU, Kanada ili Japan, a odskora sve više "zahvata" i Kina, sa tendencijom izvesnog istiskivanja takmaca iz tog udela. Tramp očigledno to vidi i traži izlaz u revidiranju bileteralnih sporazuma, a prioritet će sigurno biti Kina.

Ono što Tramp radi otvoreno, EU pokušava pod kišobranom principa STO. Pitanje je da li je antidamping carina na kineski čelik opravdana ili je to čist protekcionizam?

Između Kine i EU se tokom 2013. vodio trgovački rat oko uvoza kineskih solarnih panela vrednog 20 milijardi evra. Inače, 2014. godine došlo je do kakvog-takvog sporazuma koji je značio ukidanje recipročnih kineskih mera prema EU, poput uvoza evropskih vina. Dve trećine kineskih proizvođača je pristalo na cenu iznad ugovorenog nivoa, a ostali nisu i moraju da plaćaju antidampinšku carinu od 47,6 odsto.

Kina je tada dokazivala da nema govora o dampingu već o većoj produktivnosti od konkurencije, naglasivši da bi bilo ekonomski suludo da rade sa gubicima. Već tada je bilo jasno da je odluka EU na klimavim ekonomskim dokazima, ali su se tada strasti smirile. EU je prošle godine raspravljala o promeni odnosa prema Kini zbog istraga o dampingu i državnim subvencijama prema kineskim kompanijama. Odlučeno je da se naprave odbrambeni trgovinski mehanizmi u rešavanju problema viška kapaciteta u industriji čelika u EU. Zatraženo je da Kina značajno smanji kapacitete u svojoj industriji. Ipak, ove godine EU je na šest meseci uvela antidamping carine na uvoz ravno valjanog nerđajućeg čelika iz Kine (i Tajvana) koji se koristi u proizvodnji kućnih mašina, medicinske opreme i automobila u iznosu od 25 odsto.

"Da mere nisu uvedene, damping uvoz bi naterao industriju EU da prodaje po ceni sa gubitkom", rečeno je u EU. Da li je reč o dampingu ili o većoj produktivnosti kineskih firmi?

To što je industrija čelika u EU zabeležila pad proizvodnje za pet odsto i smanjila iskorišćenost kapaciteta za osam posto, još nije dokaz dampinga. Kao ni pad zaposlenosti za 11 i porast troškova za osam odsto u industriji čelika. Evropsko udruženje proizvođača čelika "Evrofer" navodi da je Kina u periodu 2010-2014. (uključujući i Tajvan) utrostručila uvoz u EU i to zbog "preobilnih kapaciteta", a ne rasta tržišta u Evropi. A možda i zbog povoljnije cene kineskog čelika?

U odbranu "kineske produktivnosti" možda bi trebalo reći ono što su analitičari iz Bernštajna nedavno upozorili u vezi sa ulaganjem Kine u industrijsku robotiku. Oni navode da Kina "zastrašujućim tempom" uvodi robote u industrijsku proizvodnju. I to od manjih pogona pa do mega kompanija.

"Fokskon", ključni partner kompanija "Epl" i "Gugl" (10. najveći poslodavac na svetu), već je zamenio 60.000 radnika robotima. Iz Bernštajna ističu da Kina troši više nego bilo koja druga nacija u ovu oblast. Na godišnjem nivou više od 3,5 milijardi dolara, više nego SAD i EU zajedno.

Prema podacima kineske Alijanse za industrijsku robotiku, u Kini je u prvoj polovini 2016. prodato 19.000 industrijskih robota, a od januara do novembra iste godine je proizvedeno 64.000. Vrednost je rasla od 8,5 milijardi dolara u 2013. do 12,3 milijardi dolara u 2015. godini. Tu verovatno i leži bojazan EU od robe iz Kine. Zato je i veliko pitanje da li je tačno da se radi o damping ceni čelika ili je reakcija EU samo u cilju odbrane svoga tržišta, a damping je samo izgovor. U principu, to je legitimno protekcionističko postupanje, ali onda to treba jasno reći. Mnogi analitičari sa Zapada zaziru od penetracije trgovine sa Kinom, a naročito od investicija u EU.

- To nije ekonomski već strateški geopolitički projekat - kaže analitičar Nadež Rolan, dok Filip Kor sa Instituta Brukings misli da je "nefer to što kompanije iz Kine iza sebe imaju kinesku državu, pa nelojalnom konkurencijom otežavaju posao evropskim firmama".

Prilično nejasan ekonomski argument.

Borislav Borović, Forum nezavisnih ekonomista