Komentar: Žica koja miri

Da je Aleksander Bel ovih dana izumeo telefon, mogao bi konkurisati za "Nobela". Ne samo za izumiteljstvo, nego i za Nagradu za mir. Ili barem zbog pokušaja da se preko njegove telefonske žice uspostavi mir, a ne preko graničnih žica koje razdvajaju narode.

Predsednici Rusije i Amerike Vladimir Putin i Donald Tramp u subotu su telefonom, 50 minuta, razgovarali o stabilizaciji i razvoju odnosa dveju zemalja i drugim planetarnim pitanjima. A kada dve velesile o tome pričaju, onda je to dobro i za celu planetu.

Ovaj civilizacijski čin koji ohrabruje vasceli dobronamerni svet "ušima ne mogu da čuju" oni koji su se nadali restauraciji dinastije Klintonovih. Onih koji su bombama "donosili" mir od Srbije do Iraka. Sve sedeći na divanu u Ovalnom kabinetu, duvan pušeći i šaljući tepih od kasetnih bombi diljem ovog sveta, da nekoga "usreći".

Ne tvrdimo da je ovaj razgovor dvojice predsednika tekao kao u onoj pesmi "Ljubav preko žice". Ali ne treba gubiti nadu u njihovu dobru i iskrenu nameru da se svet, barem malo, popravi. Za početak je možda i dovoljno to što se prioritet daje udruženim naporima u borbi sa glavnom opasnošću - međunarodnim terorizmom.

Naravno da to nevoljno prihvataju lažni mirotvorci neoliberalne provinijencije i "Soroševa pešadija". A kad smo već kod tih "borbenih jedinica", evo jedne priče za kraj. Pet dana pre inauguracije Trampa, odlazeća američka administracija poslala je svoju takozvanu gvozdenu brigadu na granicu s Rusijom. Ti nesrećnici odande su javili da su zaglavljeni u blatu, jer imaju letnje gume.

Uz uverenje da će se posle svega ta "ćelava brigada" vratiti domu svom, ostaje nada da budući razgovori Putina i Trampa neće "šlajfovati" u mestu.