Briselski Specnazi protiv ruskih vesti

PO kratkom postupku, novi američki predsednik Donald Tramp javno se obračunao s medijskim tvrdnjama da Rusi imaju o njemu kompromitujuće lične i finansijske podatke. To, ipak, nije stavilo tačku na ovu delikatnu temu. Navodi koje je Tramp okarakterisao kao "politički lov na veštice" objavljeni su uz izveštaj o ruskom hakovanju tokom predsedničkih izbora u SAD. Bojazan koja je i posle Trampove reakcije ostala da visi u vazduhu, bila je šlagvort za postavljanje pitanja o opasnosti koja preti od sajber napada i možda još više - od plasiranja lažiranih izveštaja.

Diljem Evropske unije, ova epizoda dočekana je kao povod da se multiplikuju napori na zaštiti od rizika koji može i te kako skupo da košta i pojedince i institucije. Činjenica da se ove godine održavaju izbori u Nemačkoj i Francuskoj - a da ekstremna desnica vrtoglavno uvećava svoju popularnost - podigla je na noge informatičke eksperte u ovim državama. Političari ne spavaju mirno ni u ostalim članicama evropske porodice.

Brisel je već najavio da će ove godine ojačati svoj kadrovski međunarodni tim eksperata za medije i propagandu (Operativna grupa za strateške komunikacije Istok, iliti STRATKOM). Sporni "tim" je formiran 2015. u okviru Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) i radi na suzbijanju rastućeg uticaja ruskih medija na evropskom kontinentu. Ime šefa projekta je tajna, kao i sastav tima.

Za ruskog stalnog predstavnika pri EU Vladimira Čižova, međutim, nema dileme o čemu je reč: "Izvršni organ EU je oformio ideološki ekvivalent Specnaza (ruski elitni komandosi) da se bori protiv izmišljene aveti", ocenjuje Čižov.

On dodaje da je STRATKOM "još jedan u nizu pokušaja rusofoba da izgrade zid otuđenja i nepoverenja između Rusije i evropskih naroda".

Generalni sekretar Saveta Evrope Thorbjorn Jagland, u intervjuu za Dojče vele prošle nedelje, okarakterisao je lažne vesti kao ekstremnu opasnost po demokratiju. Norveški laburista ističe da se politički dijalog u tom slučaju bazira na dezinforamcijama, što otvara prostor različitim ekstremističkim grupama, koje ne treba moliti da iskoriste situaciju i (prema ciljnim grupama) emituju svoje političke poruke.

Nemački demohrišćanin Patrik Zensburg, koji ima bogato iskustvo u pripremanju zakonskih rešenja, zahteva da se kreiranje lažnih vesti proglasi za kriminal i, shodno tome, utvrde kazne za počinioce. Prema njegovom mišljenju, ljude koji ih plasiraju treba otpužiti i suditi im za špijunažu.

Ministar ekonomije i vicekancelar u vladi kancelarke Angele Merkel, socijaldemokrata Zigmar Gabrijel upozorava da bi lažne vesti mogle negativno da se odraze na parlamentarne izbore u ovoj zemlji, zakazane za 24. septembar. Njegov strah, kako komentariše tamošnja štampa, počiva upravo na navodnom uplitanju ruskih hakera u američke izbore.

Dunja Mijatović, predstavnik EvRopske misije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija, kazala je nedavno da "niko ne treba da bude kažnjen za akvinosti na društevnim mrežama kao što su objavljivanje postova i direktnih poruka, osim ako njegovo delovanje može da se poveže sa nasilnim akcijama, ili latentnim pozivima na nasilje".

- Sve što je u vezi sa društvenim mrežama trebalo bi da bude regulisano autocenzurom, edukacijom i pismenošću, a ne novim, dodatnim restrikcijama - napominje Mijatovićeva u izjavi za nemačke medije.

Sa ovim se slaže i Edvard Snouden, bivši radnik američke Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) koji je jednom od zvaničnika "Tvitera" Džou Dorseju kazao da "strategija protiv lažnih vesti ne bi smela da se kreira oko cenzure".