Donald odlučuje: Rat i(li) mir

NEDUGO pošto je "brifovan" u vezi sa procedurama za moguće aktiviranje američkog nuklearnog arsenala, predlog novog američkog predsednika Donalda Trampa da se razmotri pitanje mogućeg početka atomskog napada protiv terorista upalio je alarm za uzbunu u Vašingtonu. Iako je Tramp potom, na dan polaganja zakletve, rekao da je preuzimanje šifara za nuklearni napad za njega bio "trenutak otrežnjenja", Kongres nije dugo čekao da pređe u "napad". Američki senator, demokrata Edvard Marki i kongresmen Ted Lu podneli su odmah Kongresu Zakon o zabrani izvođenja prvog nuklearnog udara bez objavljivanja rata od strane Kongresa:

- Ni predsedniku Trampu, ni bilo kom drugom predsedniku ne treba da bude dozvoljeno da iskoristi nuklearno oružje, osim kao odgovor na nuklearni udar - smatra Marki.

Zakon je, međutim, još daleko od usvajanja, i još dalje od predsedničkog potpisa, a u međuvremenu, važi onaj po kome šef Bele kuće jedini ima pravo da aktivira više od 7.000 američkih nuklearnih glava. Jer, u vreme kada se razvijalo nuklearno oružje, čak i posle njegove prve upotrebe u Hirošimi i Nagasakiju, avgusta 1945. (po odluci predsednika Harija Trumana, Amerikance je manje brinuo predsednik "kratkog fitilja" nego general, hitar na nuklearnom "obaraču". Predsednik je taj koji bi trebalo da kontroliše Pentagon, zaključili su u Vašingtonu.

KAKO se atomsko oružje razvijalo, a odnosi SAD i tadašnjeg SSSR-a sve više "talasali", tako su korigovane i procedure za njegovu upotrebu. Stiglo se dotle da, iako "obarač" i dalje leži u ruci predsednika, šef Bele kuće nije taj koji bukvalno "pritiska" atomsko dugme. Uzgred, "nuklearno dugme" uopšte i ne postoji!

Sistem je, zapravo, znatno složeniji i podrazumeva kompleksne komandne i kontrolne, kako birokratske, tako i tehničke procedure pre nego što američki projektili sa zemlje, mora i vazduha mogu da budu aktivirani. Lanac komande zahteva da predsednik sekretaru za odbranu daje nalog da izvede napad. Šef Pentagona onda naredbu prenosi vojsci.

Većina detalja o tome kako se nuklearni rat praktično pokreće nosi oznaku "tajna". Poznato je, međutim, da jedna poverljiva osoba uvek prati predsednika sa velikim koferom, zapravo češće sa dva, popularno nazvana "nuklearni fudbal". Koferi sadrže podatke o mogućnostima nuklearnog napada, načinima da predsednik verifikuje identitet, autorizuje naredbu i komunicira sa vojskom o njenom sprovođenju.

Podrazumeva se da su oficiri duž celog komandnog lanca trenirani da brzo deluju po svakom naređenju koje stiže od nadređenog.

DOLASKOM Donalda Trampa na mesto glavnokomandujućeg strasti oko nuklearnog naoružanja ponovo su se uzburkale. Predsednik koji je obećao da će srušiti mnoge barijere i već prve nedelje u Beloj kući uzburkao ustaljene vašingtonske vode, zabrinuo je i zakonodavce na Kapitol hilu. Stoga su odlučili da pokušaju da ograniče predsednika da ne preduzima ishitrene odluke, posebno nuklearne.

Istorija pak beleži da su slični pokušaji postojali i sedamdesetih godina prošlog veka, pa se iz toga ništa nije izrodilo. Onda je deceniju kasnije predsednik Federacije američkih naučnika predložio da Kongres usvoji zakon kojim bi se predsednik ograničio u mogućnosti upotrebe atomskog oružja.

- Ideja je bila prilično jednostavna: sve dok druga strana u sukobu ne upotrebi nuklearno oružje, predsednik ne bi smeo da naredi prvi atomski udar bez odobrenja Kongresa. To ne bi eliminisalo mogućnost američkog prvog udara, ali bi odgovornost za izvođenje bila šira - navodi dnevnik "Vašington post".

I ova inicijativa završena je bez rezultata, jer ustanovljeno da je Kongres često pristrasniji od predsednika, pa bi se procedura samo nepotrebno produžila. Zaključilo se tada da najbolju branu od nepromišljenosti predstavljaju - izbori. Verovalo se da bi "hiroviti" predsednik teško mogao da uđe u Belu kuću. Sada, kada je u Ovalni kabinet stupio čovek koji u borbi protiv terorista ne isključuje ni atome, debata o pritisku samo jednog prsta na "atomski obarač" ponovo je oživela.