NATO gomila trupe na istoku Evrope

AMERIČKE trupe stigle su u Nemačku, odakle će, u okviru strategije NATO jačanja prisustva na istoku Evrope, biti upućene u Poljsku. Ukupno 900 teretnih vagona, zajedno dugi 14 kilometara, i brojni konvoji šlepera narednih dana će vojni tovar prebacivati preko severne Nemačke u Poljsku - i dalje.

Nemački Dojče vele objavio je u nedelju ovu vest i ocenu general majora Bundesvera Jozefa Bloka da je u pitanju "logistički velika operacija". U nemačkom Bremerhafenu, tri teretna broda mornarice SAD iskrcavaju oružje i opremu tenkovske brigade 4. američke pešadijske divizije.

- Operacija "Atlantik rizolv" je znak konstantnog angažmana SAD u Evropi u cilju stabilizacije mira - navodi Timoti Megvajer, zamenik glavnog zapovednika američkih kopnenih jedinica u Evropi, stacioniranih u Bremerhafenu.

Vlada SAD najavila je prošle godine da će trajno poslati još jednu borbenu brigadu u Evropu sa namerom da se, pre svega Poljaci, Estonci, Letonci i Litvanci uvere da su SAD vojno na njihovoj strani, što ove zemlje i žele da čuju jer smatraju da su ugrožene zbog ruske agresije u Ukrajini, navodi Dojče vele.

NATO namerava da u Poljskoj i tri baltičke zemlje stacionira četiri multinacionalne borbene jedinice sa oko hiljadu vojnika u svakoj - dakle ukupno njih 4.000.Ta odluka je doneta prošlog leta na samitu NATO u Varšavi. I stacioniranje jednog nemačkog bataljona od oko 500 vojnika u Litvaniji je deo strategije povećanja prisutnosti NATO na severoistoku Evrope.

Nemački vojnici biće stacionirani na uskom kopnenom koridoru (Suvalki) koji s 65 kilometara vazdušne linije povezuje Poljsku i Litvaniju i važi za Ahilovu petu NATO, u slučaju eventualne odbrane baltičkih zemalja. Američki vojni transporti izazvali su žestoke polemike i u samoj Nemačkoj.

Dok socijaldemokratski zvaničnici pokrajine Brandenburg, koja se graniči s Poljskom, ističu da tenkovi na granicama nikome neće pomoći, iz redova Hrišćansko-demokratske unije (CDU) poručuju da se američke vojne radnje sprovode regularno u okviru ugovornih pravila NATO i na izrazitu želju Poljske.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je tu operaciju pre nekoliko dana takođe branio kao "defanzivnu" i obrazložio da se ona sprovodi kako bi se osigurao mir. Jedna druga, odlučujuća Stoltenbergova rečenica bi, u istočnim članicama NATO, mogla da izazove ljutnju. Ta rečenica glasi: "Rusija ne predstavlja neposrednu opasnost za neku članicu NATO". Stoltenberg je istovremeno relativizovao obim prisutnosti NATO sadašnjom akcijom, rekavši da se radi nekoliko hiljada vojnika, u poređenju sa desetinama hiljada ruskih vojnika.

I upravo ti brojčani odnosi su problem, smatraju vojni stratezi. Jer, ukoliko Rusija bude htela, ona bi, zahvaljujući vojnoj nadmoći u regionu Istočne Evrope, mogla bez problema da zauzme tri baltičke NATO članice. Do tog zaključka dolaze zapadni odbrambeni političari, navodi Dojče vele.

PRIPREMA ZA RAT?

POLITIČKI sukobi oko naoružavanja NATO na istoku Evrope bili su na vrhuncu tokom samita u Varšavi. Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer je tada govorio o "zveckanju oružjem i ratnim pokličima", a žestoko je kritikovan zbog, navodno, prijateljskog stava prema Rusiji. Premeštanjem američkih trupa spor ulazi u novu fazu. Sabine Lezing iz redova Levice u Evropskom parlamentu upozorava da bi vojno postrojavanje moglo da se tumači kao konkretna priprema za rat i da bi moglo da izazove neželjene kontrareakcije.