Čeka se odgovor iz crne kutije

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

NA telima nesrećnih putnika čija su tela izvučena iz mora, a koji su se nalazili u avionu TU-154 koji je u nedelju ujutro doživeo katastrofu u blizini Sočija, nema tragova eksploziva. Ni na do sada izvučenim delovima aviona eksperti nisu pronašli ništa što bi ukazivalo na to da je eksplozija razlog ove tragedije, koja je u smrt odvela 92 osobe.

Činjenicu da posada nije dala SOS signal, stručnjaci objašnjavaju time da se sve dogodilo u kratkom vremenskom periodu. Inače, u Rusiji su obustavljeni letovi svih aviona "tupoljev 154" dok ne budu razjašnjeni uzroci pada.

Ronioci su pronašli glavnu "crnu kutiju" na dubini od 17 metara i na 1.600 metara udaljenosti od obale. Ona je beležila razgovore posade. Sada je na ekspertima u Centralnom naučnoistraživačkom institutu vojno-vazdušnih snaga u Ljubercima, nedaleko od Moskve, da proanaliziraju zapisane podatke. Eksperti kažu da je ta "crna kutija" u dobrom stanju tj. nije oštećena.

Pronađeno je još pet delova aviona - komadi trupa, delovi motora i različiti mehanizmi TU-145. U utorak posle podne iz vode je izvađen rep aviona. Poznavaoci kažu da se upravo u tom delu nalaze još dve "crne kutije" na kojima su zabeleženi svi parametri rada aviona.

Ronioci su izvukli na površinu još jedno telo poginulog putnika. Do sada je izvučeno 12 poginulih i 156 delova tela.

U Ministarstvu odbrane savetuju ruskim novinarima da se suzdrže dok eksperti ne naprave analizu "crnih kutija". U vojnom vrhu ne veruju u razne priče koje kolaju, a među njima je i ta da su piloti pokušali da slete na morsku površinu u trenutku kad su shvatili da ne mogu da podignu letelicu na određenu visinu.

Na traženju ostataka angažovana su 192 ronioca, kao i 45 brodova i drugih plovila, 15 aparata za dubinsko posmatranje, 12 aviona i pet helikoptera. I dalje traga više od tri hiljade ljudi.

Najteže je roniocima koji u proseku provode pod vodom nešto više od pola sata. Iskusni momci kažu da je voda prilično hladna jer se u taj deo mora ulivaju planinske reke. Ronilačko odelo ne može da zaštiti od hladnoće pogotovo kad je temperatura vode pet- šest stepeni. Koriste se posebne baterijske lampe, jer je na dnu Crnog mora mračno.

LjUDMILA GROS, PROFESOR FMU: ŠOK, BOL I NEVERICA

OVO je za mene neopisiv šok, ne mogu da poverujem da više nema tih ljudi koji su još od studentskih dana za sve nas bili najviši uzor, istinska umetnička elita. Videlo se da beogradska publika gaji prema njima posebnu ljubav i toplinu, svaki put svi mi u sali pevali smo sa njima. Svaki član tog hora mogao je da bude vrsni solista, da otpeva ma koju opersku ulogu... Ovo je nenadoknadiv gubitak za mene, ali i za Rusiju, pre svega za umetnost.

LIZA U AVIONU JER JE NOSILA LEKOVE

Popularnu doktorku Jelisavetu Glinku poznatiju kao "doktorka Liza" najviše žale deca i stariji ljudi koje je ona spasavala za vreme poslednjeg rata u Donbasu u istočnoj Ukrajini. O njoj je 2010. snimljen film pod nazivom "Moja prijateljica doktorka Liza", u režiji Tofika Šahverdijeva, koji će danas u bioskopu "Pionir" biti besplatno prikazan. Film je dobio nagradu "Nika" za najbolji evropski dokumentarac na festivalu Okno.

Jelisaveta, rođena 1962, završila je Moskovski medicinski fakultet "Pirogova", a specijalizirala reanimaciju. Liza je osnovala Fond "Pravedna pomoć". Ta žena malog rasta je imala veliko srce i ljude nije delila po nacionalnosti. Zbog toga su je cenili i voleli u svim krajevima Rusije, ali i dalje. Lizin fond je posebnu brigu posvećivao obolelima od raka. Osim toga aktivisti Fonda svake nedelje na Paveljeckoj železničkoj stanici u Moskvi dele hranu i lekove beskućnicima.

Od početka 2015. doktorka Jelisaveta Glinka je više puta išla u humanitarne misije u Siriju pružajući pomoć tamošnjim građanima. Doktorka Liza se nalazila u palom avionu jer je krenula u Siriju da ponese lekove univerzitetskoj bolnici u Latakiji.