KOMENTAR: Teror

GODINA 2016. se na svom završetku dobro potrudila da nam pokaže da je ovo kraj sveta kakvog poznajemo.

Ubistvo ruskog ambasadora Karlova pred očima kamera u Ankari, masakr na božićnom vašaru u Berlinu, pucnji u Cirihu, sve to za par sati istog dana. Istorija se usitnila, nije potrebno za događaje koji su obeležili jedan period čekati deceniju ili godinu. Sad se takve stvari dešavaju pre nego što se slične zaborave.

Svet se povija pod terorizmom. Osvrćemo se na svaki kamion, zagledamo u svakog sa torbom u rukama. Svako je mogući izvršilac, svi smo mete. Atentator u Ankari je imao tek 22 godine. Nije ni bežao. Ostao je pored tela ruskog ambasadora kojem je oduzeo život. A njegov sopstveni mu i nije bio bitan, važna je ideja zbog koje je Karlova upucao s leđa. Usmrtio je predstavnika zemlje koja je, po njegovom mišljenju, kriva za to što je sirijski Alep ušao u predvorje pakla.

Rusija plaća cenu što je ponovo postala planetarna sila koja se pita i koja učestvuje u kreiranju političke mape sveta. Jer sada, šta god uradila, za jedne će to biti "oslobađanje", za druge "porobljavanje".

Ubistvo ambasadora takve zemlje kakva je Rusija danas, i to u Turskoj, koja i sama prolazi kroz nacionalno i versko preispitivanje, uvek otvara pitanje ko stoji iza ruke koja je držala pištolj. Da li Amerika, da li oni koji hoće rasplet krize u Siriji na svoj način, možda neko kome dogovor Moskve i Ankare nije dobrodošao... Dugačka je lista.

A opet, šta ako je to bio samo individualni, samoubilački akt rukovođen idejom osvete i islamizma. Ko je onda kriv, ko je prvi napao, čija ideologija pre vodi u smrt?

Krug se zatvorio, teror nas je okružio. Državni ili individualni, mrtvima je svejedno.