Posle sovjetskih Poljska uklanja i pruske, ukrajinske, litvanske spomenike

Vladajući poljski konzervativci Jaroslava Kačinjskog poslanicima Sejma predložili su dopune važećeg zakona o zabrani propagiranja totalitarnih ideologija kao što su fašizam i komunistički sovjetski režim. Po tom predlogu ulice i trgove poljskih gradova treba sada očistiti i od spomenika pruskom , nemačkom i ruskom militarizmu i litvanskom i ukrajinskom nacionalizmu.Posle spomenika zahvalnosti Crvenoj armiji za oslobođenje Poljske krajem Drugog svetskog rata i u čast sećanja na oko 600.000 sovjetskih vojnika, Rusa, Belorusa, Ukrajinaca i drugih naroda ŠSR-a koji su položili život za slobodu Poljaka, na udar će sada doći recimo i spomenik Frideriku Vilhelmu fon Redenu u Hožuvu, ministru s početka 19. veka, pioniru industrijalizacije, zaslužnom za razvoj tog grada na jugu Poljske.

Novi na spisku za demontiranje i likvidaciju je i spomenik sećanja na 20.000 sovjetskih zarobljenika koje su Hitlerovi Nemci pobili novembra 1941. godine u logoru Karoluvka kraj Zamošća na istoku Poljske.

Na tapetu su i ukrajinski i litvanski spomenici jer izmene zakon o dekomunizaciji proširuju i na "pruski, nemački i ruski militarizam i litvanski i ukrajinski nacionalizam".

"To su objekti koji demoralizuju i treba ih ukloniti za dobro poljskog društva da se društvo zaštiti od propagiranja totalitarnih likova", stoji u obrazloženju izmena zakona.

"Na taj način otvaraju vrata za propagiranje jedine prave istorije. Pravo i Pravda želi da ukloni tragove nacionalnih manjina, posebno onih sa kojima se ratovalo. To se već dešava. Pomen vojnicima (Ukrajinca) Simona Petlure poljske vlasti su ocenili kao antipoljske iako su vojnici Petlure bili odani saveznici Poljske u ratu sa boljševicima", kazao je za današnju Gazetu viborču predsednik Saveza Ukrajinaca u Poljskoj, Pjotr Tima.

Zabrinuti su i predstavnici nemačke manjine u Poljskoj pošto na udar mogu da dođu skoro svi spomenici nemačkim istorijskim ličnostima a odluku o njihovom uklanjanju više ne donose lokalne samouprave već vojvoda regiona i Institut pamćenja naroda.

U prvom talasu dekomunizacije javnog prostora u Poljskoj na osnovu zakona koji je u maju potpisao predsednik Poljske Andžej Duda počelo je uklanjanje skoro 500 spomenika Crvenoj armiji i sovjetskim komunistima a menjani su i nazivi ulica.

Nekada tako apsurdno da je ime ulice promenjeno iz Ulice pobede opet u Ulicu pobede ali sada u čast pobede nad sovjetskim boljševicima.