Polovina Rusa tuguje za SSSR

OD STALNOG DOPISNIKA MOSKVA

PROŠLO je 25 godina od raspada SSSR, a kod mnogih je još jaka nostalgija za "crvenom imperijom". Izuzev onih malobrojnih koji su uspeli da "za siću" privatizuju najveće i najvažnije državne kompanije pa ne znaju šta će sa parama, većini ostalih kapitalizam je doneo samo svakodnevnu neizvesnost, a mnogima i bedu.

Najnovije sociološko istraživanje pokazalo je da čak 56 odsto stanovnika Rusije žali što se raspao SSSR! Ipak, posle svega što se dogodilo, samo 12 odsto bi bilo za to da se "reinkarnira" Sovjetski Savez. Razloga za nostalgiju za SSSR ima više. Većina se u SSSR nije bojala sutrašnjeg dana. Drugima nedostaje "osećaj pripadanja velikoj državi". Trećima je problem što je razrušeno zajedničko ekonomsko prostranstvo. Jednostavnije rečeno, samo manji broj ljudi je ostvario san da živi kao oni na Zapadu i uživa u raskoši.

Istraživanje je pokazalo da su mnogi naknadno shvatili koje su bile prednosti u SSSR-a. Na prvo mesto građani stavljaju: stabilnost i uverenost u sutrašnji dan, na drugom je garantovani posao i male socijalne razlike, a treća prednost su bile niske cene stanovanja, transporta... Na četvrtom mestu su besplatno obrazovanje i lečenje. Potom, ljudi su za malo para mogli da se odmaraju u radničkim odmaralištima. I poslednje, ali vrlo važno u socijalizmu jeste to što su ljudi dobijali besplatno stanove.

Na pitanje sociologa zašto se raspao SSSR, trećina građana smatra zbog neodgovornog i neosnovanog Beloveškog dogovora Borisa Jeljcina, Leonida Kravčuka i Stanislav Šuškeviča. Petina stanovnika Rusije smatra da su tome doprineli i "oni sa Zapada". Približan broj smatra da je narod bio nezadovoljan radom tadašnjeg rukovodstva SSSR, Mihaila Gorbačova i njegovih saradnika.

NEOSPORNO je da je jedan od glavnih uzroka za stvaranje atmosfere za raspad SSSR bila sve gora ekonomska situacija. U prodavnicama je bilo sve manje robe široke potrošnje...

Sve više se pričalo o tome "ko koga hrani", kao i to da li bi osamostaljenjem republike brže izašle iz ekonomske krize. Zbog toga se, ne samo na Baltiku, već i u Rusiji govorilo o izlasku iz SSSR. Da se vidi kakva je bila atmosfera, dovoljno je pročitati stenograme sa tadašnjih kongresa. Čuveni ruski pisac Valentin Rasputin je u leto 1989. na Kongresu narodnih poslanika SSSR prvi predložio da Rusija treba da izađe iz SSSR-a. Kasnije je objašnjavao da mu je dosadilo da sluša stalne optužbe iz Litvanije, Gruzije, Ukrajine i Moldavije da je "za sve kriva Rusija".

Jeljcinova zdravica posle formiranja Zajednice nezavisnih država

Sve je to važno znati da bi se razumelo kako su tri lidera - Rusije, Ukrajine i Belorusije, tadašnjih republika Sovjetskog Saveza - odlučila u beloruskom nacionalnom parku, Beloveškoj pušči, da prestane da važi savezni dogovor iz 1922, a takođe da prestanu da rade državne strukture bivšeg SSSR. Tamo je 8. decembra 1991. potpisan dokument o formiranju Zajednice nezavisnih država. Bolesno ambiciozni Boris Jeljcin, koji je bio inicijator sastanka sa Leonidom Kravčukom i Stanislavom Šuškevičem, nije se obazirao na to što je 17. marta 1991. bio referendum na kome se većina građana izjasnila za očuvanje i obnovu SSSR-a. Za samostalnost su bile, kao što se i očekivalo, tri baltičke republike, Litvanija, Letonija i Estonija, kao i Gruzija, Moldavija i Jermenija, i oni nisu hteli da sprovode referendum.

Gorbačovljev plan da sve republike potpišu novi savezni dogovor bio je prekinut posle neuspelog puča 18. avgusta 1991. Kasnije je, 1. decembra 1991, organizovan referendum u Ukrajini, gde je 96 odsto građana bilo za nezavisnost.

POSTOJE različite verzije oko toga kako je dogovoren sastanak u dvorcu Viskuli u Beloveškom nacionalnom parku. Po verziji Jeljcina, on je na sastanku sa Mihailom Gorbačovom rekao da namerava da se sretne sa Kravčukom i Šuškevičem. Na drugoj strani, Stanislav Šuškevič, tadašnji predsednik Vrhovnog sovjeta Belorusije, tvrdi da je u Beloveškoj pušči trebalo da se reši pitanje dostavljanja gasa Belorusiji i Ukrajini.

Kravčuk, Šuškevič i Jeljcin (sleva nadesno) pre potpisivanja dogovora u Viskuliju

Dokument koji su potpisali 8. decembra 1991. značio je definitivni raspad SSSR. U Minsku je trebalo da budu svi koordinacioni organi novonastale zajednice država. Posle potpisivanja dogovora Jeljcin je telefonirao predsedniku SAD Džordžu Bušu, razgovarali su 28 minuta. Uveravao je Buša da će atomsko oružje bivšeg SSSR biti pod zajedničkom kontrolom Zajednice nezavisnih država. Osim toga, rekao mu je da je i predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev podržao dogovor i da je spreman da ga potpiše. To znači da bi ga podržale četiri države koje stvaraju 90 odsto bruto nacionalnog dohotka SSSR. Jeljcin se poverio Bušu da Gorbačov još ne zna da je potpisan dogovor iako mu je poznato da će se sastati tri lidera slovenskih država. Amerikanci su obelodanili taj stenogram 2008.

Tri lidera Rusije, Belorusije i Ukrajine telefonirala su i Gorbačovu, ali se on navodno dugo nije javljao. Kad su ipak uspostavili vezu, Stanislav Šuškevič je rekao Gorbačovu da su oni postigli dogovor jer se SSSR faktički raspao i da ne žele da dozvole da se na teritoriji SSSR dogodi bratoubilački rat po jugoslovenskom scenariju, pa je zato osnovana Zajednica nezavisnih država.

Sada, 25 godina kasnije, vidi se da krvoproliće nije izbegnuto.

Vojna parada u Moskvi

U BELOVEŠKOJ pušči su odlučili da se koristi termin "zajednica", a ne "savez" država kako to ne bi asociralo na SSSR. U preambuli je pisalo da su se sastale tri od četiri države koje su formirale SSSR 1922. Četvrta država koja je 1922. formirala SSSR bila je Zakavkaska Federacija koja je 1936. pretvorena u tri nove republike: Jermeniju, Gruziju i Azerbejdžan. U petom članu dogovora je napisano da se granice među zemljama priznaju samo dok su članice Zajednice nezavisnih država. Iz te formulacije je jasno da Krim, koji je administrativno Hruščov preselio u Ukrajinu, nije mogao bez saglasnosti Moskve da ode zajedno sa Ukrajinom.

Beloruska državna rezidencija, gde je "sahranjen" SSSR

NIJE BILO "LEKA"

SVESNI su Rusi da je industrija u SSSR tehnološki zaostajala za Zapadom. Ali bez obzira na sve to - 51 odsto njih misli da se raspad države mogao izbeći. Na drugoj strani, 29 odsto misli da SSSR-u nije bilo "leka".