Milorad Vukašinović: Trampov zaokret u svetu

POBEDA Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama iznova je aktuelizovala temu višepolarnosti u međunarodnoj politici.

Mada je spoljnopolitička strategija novog predsednika još nepoznanica, izvesne najave ukazuju na to da će se desiti sasvim izvestan diskontinuitet u američkoj spoljnoj politici u odnosu na dosadašnji "politički duopol" (republikansko-demokratski), koji je poslednjih decenija neprikosnoveno vladao tamošnjom političkom i društvenom scenom.

Pod teretom ozbiljnih unutrašnjih problema izazvanih procesima globalizacije, Tramp je i tokom kampanje najavljivao krupne zaokrete prema određenim pitanjima koja su do juče bila tabu teme u američkom političkom i medijskom glavnom toku. To je, pre svega, odnos prema nelegalnim migrantima, zatim preispitivanje transnacionalnih trgovinskih i investicionih sporazuma (NAFTA, TTIP) i najava preispitivanja "doktrine humanitarnog intervencionizma" i smene nepodobnih režima u ime "demokratije" i "ljudskih prava". Za većinu čovečanstva veoma ohrabrujuće deluju i Trampove izjave o nekoj vrsti detanta u odnosima sa Ruskom Federacijom.

Ipak, bilo bi suviše naivno poverovati da će se promene u američkoj spoljnoj politici dogoditi baš preko noći. Pretpostavka je da u jednom složenom sistemu kakav je američki, spoljnopolitička strategija počiva na saglasju onih centara moći koji čine "američku duboku državu". Reč je o raznim lobističkim organizacijama u Vašingtonu, zatim uticajnom Volstritu u Njujorku, i sveprisutnom vojnoindustrijskom kompleksu koji je, od završetka Hladnog rata pa sve do danas, prerastao u akcionarsko društvo za vođenje ratova, čiji su ciljevi sve maglovitiji, a ekonomska cena sve veća.

Upravo reakcije ova tri elementa "američke duboke države" na pobedu Trampa pokazuju da on u najmanju ruku nije bio njihov izbor, kao i da će, bez obzira na njegovu predizbornu antiestablišment retoriku, biti potrebno određeno vreme za mirnu primopredaju vlasti, odnosno prilagođavanje svih aktera na novonastale okolnosti. To praktično znači da će Amerika u narednom periodu biti više okrenuta unutrašnjim dešavanjima, što je za ostatak sveta i zastupnike višepolarnosti dobra vest.

Za analizu ove teme važno je još jedno pitanje. Radi se o tome da je pobeda Donalda Trampa urušila brižljivo građen mit o "Americi kao ideji". Koliko je samo radova napisano na temu Amerike kao prvog "postmodernog društva". Pronicljiviji posmatrači tamošnjih društvenih kretanja uočavali su, ispod pokorice zvaničnog ideološkog mejnstrima, drugačija raspoloženja prosečnog Amerikanca. Tako je Kerolin Mejs, popularni istraživač duhovnih kretanja, napisala još 2009. kako su "Amerikanci nacija rasplamsalih gnevova" i kako se u godinama krize nalaze "u stanju srdžbe, bez ijednog isto takvog suprotnog osećaja nade i optimizma". Očigledno je da ta vrsta društvenog neraspoloženja prema elitističkim krugovima u Americi dugo traje i obavezuje Trampa na određeni zaokret ka nacionalnom načelu. Istorijsko iskustvo pokazuje da to u međunarodnim poslovima podrazumeva povratak načelima realpolitike i uspostavljanje minimuma univerzalne pravne saglasnosti.

(Rezime izlaganja na tribini "Geopolitika višepolarnosti" koja je održana 30. novembra 2016. u Kulturnom centru Novog Sada)