Nova ruska koncepcija

PREDSEDNIK Rusije je poslednjeg dana novembra potpisao Ukaz o spoljnopolitičkoj koncepciji zemlje. Prethodna koncepcija je bila usvojena 2013. godine. Velike države, svetske sile, relativno retko menjaju svoje strateške dokumente. U SAD se strategije vezuju za predsednike, pa se promene dešavaju otprilike na svakih osam godina (po isteku drugog mandata starog i izboru novog šefa države). Nekada su te promene veće, nekada manje, to već zavisi od niza faktora. Ipak, ono što karakteriše strateška opredeljenja velikih sila jeste i kontinuitet. Čak i kada su promene velike, održava se izvestan stepen kontinuieta sa prethodnom politikom. Nema radikalnih rezova i dramatičnih zaokreta. Promena politike je proces, ona se realizuje etapno, tokom višegodišnjih ciklusa i nizom planiranih aktivnosti.

Zato pomalo iznenađuje donošenje nove ruske koncepcije posle svega tri godine. Zašto se to čini, u čemu je kontinuitet, a u čemu su razlike? Veći deo ciljeva definisanih 2013. godine ostaje i dalje isti. Rusija teži formiranju multipolarnog sveta, u kom će pored SAD, Kine i Indije igrati glavnu ulogu i svoje aktivnosti usmerava u tom pravcu. Kako bi bila prepoznata i priznata velika sila, neophodno je da uveća svoje ekonomske potencijale, pa se opisuje i niz mera koje će se preduzeti: od intenziviranja regionalnih ekonomskih integracija (treba očekivati viši stepen integracija unutar Evroazijskog saveza i veći značaj ovog saveza u budućnosti) do jačanja uloge regionalnih rezervnih valuta (pokušaj dedolarizacije međunarodne trgovine). Ponavlja se i stav da Rusija mora sprečiti sukobe "civilizacijskog karaktera" i u tom kontekstu je neophodno pospešiti dijalog između različiith kultura i religija.

Ono što razlikuje prethodni i novi dokument, jeste izbor spoljnopolitičkih partnera. Pre tri godine se naglašavala želja za formiranjem "partnerstva za modernizaciju" sa EU. U trenutku kada je pisana ta verzija koncepcije Rusija je sa EU dostigla istorijski maksimum u spoljnotrgovinskoj razmeni od blizu 340 milijardi evra, već je uveliko bila u funkciji prva linija gasovoda "Severni tok", a tekle su i pripreme za izgradnju dva kraka "Južnog toka". Međutim, od februara 2014. godine i eskalacije krize u Ukrajini odnosi EU i Rusije se dramatično menjaju. Već u martu je EU uvela prve sankcije Rusiji, a do decembra iste godine su one proširivane još tri puta. Rusija je uzvratila sličnom merom, zabranjujući uvoz poljoprivrednih proizvoda iz članica EU na svoje tržište. Do početka 2016. godine obim razmene je opao za 38 odsto. U martu 2014. Rusiji je suspendovano članstvo u G8, u aprilu je njenim poslanicima oduzeto pravo glasa u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (uloga članica EU je bila ključna), a 2015. godine EU je iskoristila niz pravnih mehanizama da blokira izgradnju "Južnog toka". U takvim okolnostima je ne samo nemoguće realizovati postavljeni cilj o "partnerstvu za modernizaciju", već se mora voditi dijametralno suprotna politika.

Novom koncepcijom se to najavljuje. Interesi će se ostvarivati kroz učvršćivanje saradnje u okviru BRIKS, ŠOS i RIK (Rusija, Indija, Kina). EU je od sada manje važna. S tim u vezi, između redova se može pročitati kako Savet bezbednosti treba da se tranformiše, u skladu sa novim realnostima, te da broj stalnih članica mora biti veći. Tu se pre svega misli na Indiju i Brazil.

Rusija, dakle, ne menja svoje strateške ciljeve, ali menja prioritete kada je reč o izboru strateških partnera. Multipolarni poredak će se praviti pre svega zajedno sa Kinom i Indijom, nasuprot SAD i njenim saveznicima. U svakom slučaju, uspostavljanje ravnoteže snaga u međunarodnim odnosima se nastavlja. U tom smislu, ruska politika se neće menjati.