Magacin u stomaku

DA komšije nisu pozvale bolnicu, ne bismo saznali da je tridesetogodišnji Meksikanac Huan Pedro najdeblji čovek na svetu. Težak je neverovatnih petsto kilograma. Ovaj nekadašnji bucmasti mladić i uspešni plesač, posle saobraćajke, teško je oboleo i stomak mu je postao svojevrsni magacin svega što bi pojeo.

Doktor Hoze Kastaneda smestio je nesrećnog, i nepokretnog, mladića u bolnicu u Gvadalahari, ubeđen da će, posle šestomesečnog skidanja sala, moći da se vrati normalnom životu.

Prema statistici, Meksiko je druga zemlja po broju gojaznih (32 odsto), a ubedljivo prvi su Amerikanci (36,5 odsto), zbog lošeg načina ishrane.

Eto paradoksa: godišnje se na planeti baci 1,3 milijarde tona hrane, a 800 miliona ljudi bukvalno gladuje. Još strašnije: svakodnevno od gladi umire 16.500 dece do pet godina starosti.

Jesmo li normalni? Dok jedni neumereno, i neurotično, trpaju u usta sve što stignu, obolevaju od dijabetesa, visokog krvnog pritiska, dobijaju vodu u plućima, a posle daju silne pare za brzo skidanje sala.

Nećete verovati: u Srbiji je svaka peta osoba gojazna, dok 94 odsto najmlađih ima koštane deformitete. Prava je prilika da se razgovara o značaju fizičkog vaspitanja, od osnovne škole do fakulteta. Kao da je preovladala filozofija - sedi i jedi! Džaba kardiolozi, i drugi stručnjaci, naprosto mole da svako od nas bar pola sata dnevno šeta ubrzanim koracima.

Dok jedni nose balone u stomacima, drugi kao da uopšte nemaju stomake. U našoj zemlji 35.500 osoba hrani se u 76 narodnih kuhinja. Nemaština im ne dozvoljava da dobiju holestereol ili uvećaju trigliceride.

Priča o debelima i mršavima stara je koliko i civilizacija. Sve drastičnije postaje socijalna kategorija. Bogati i siromašni. Doista ne znam formulu koja bi pomogla da debeli smanje obroke i višak zalogaja ustupe gladnim sugrađanima.

Davno je poručio slavni američki pisac Mark Tven: "Jedini način da očuvate zdravlje je da jedete što ne želite i pijete što ne volite!"