Trampova čistka

ČAK 47 odsto američkih birača nije iskoristilo svoje pravo glasa 8. novembra. Za Trampa je glasalo, grubo rečeno, oko 25,5 odsto ukupnog broja upisanih birača, što je zapravo manje od Hilarinih 25,6 odsto. To znači da on de fakto ima mandat četvrtine Amerikanaca. To i nije baš preterano visoka popularnost. Ključno pitanje je da li će tramponomika (Trampova ekonomska politika; aluzija na čuvenu Reganovu "reganomiku"; prim. prev.) biti u stanju da makar donekle obuzda najdivljije aspekte nekontrolisanog neoliberalizma.

Majk Dejvis, autor knjiga "Grad kvarca" i "Planeta favela", navodi da je nemoguće pomiriti ekonomske tegobe milenijumaca sa strahom starije belačke radničke klase. On smatra da rešenje nije u "trampizmu", nego u "demokratskom socijalizmu", koji bi pokrenuo novi "nju dil", istinsku "Ekonomsku povelju o pravima" (Povelja o pravima - na engleskom "Bill of rights" - jeste kolektivni naziv za prvih deset amandmana na Ustav SAD; prim. prev). Nema šanse da će republikanski Kapitol hil (deo Vašingtona u kojem se nalazi Kongres SAD; prim. prev.) dopustiti Trampu da izvede neki ruzveltovski (Frenklin Delano Ruzvelt) trik.

Noam Čomski je pragmatičniji. On primećuje kako "prvobitna reakcija poslovnog sveta otkriva da "big farma", Volstrit, vojna industrija, energetska industrija i slične divne institucije očekuju veoma svetlu budućnost".

Ali postoji bar jedna veoma pozitivna stvar; Tramp je predložio infrastrukturni program vredan 1.000 milijardi dolara - kopirajući ono na čemu Kina radi već duže od decenije. Čomski navodi da je to u suštini Obamin stimulativni program koji je odbijen u Kongresu pod izgovorom da bi doveo do eksplozije deficita. Mnogo veća eksplozija će se dogoditi ukoliko Tramp izgura šta je naumio, s obzirom na to da je predložio "radikalno smanjenje poreza za bogate i korporativni sektor i povećanje budžeta Pentagona"...

(Preveo Aleksandar Vujović)