Buđenje svetskih nuklearnih zmajeva

OVIH dana u svetu, posle izborne pobede američkog bogataša Donalda Trampa, porasla su očekivanja kod naroda i grupa koje su se, bar u poslednje dve-tri decenije, osećale skrajnutim, ili čak poniženim, poraženim. "Internacionala", pesma radničkog pokreta, počinje stihovima "Ustajte svi na zemlji kleti"... Narodi, profesije i ostale skupine proklete i anatemisane svetskim pokretom nastalim potkraj 20. veka, uglavnom sa nadom gledaju u najnoviji američki preokret.

Iako se očekuje da bar neki mudrac počne da svrstava Trampa u socijaliste ili bar u altruiste, to se još nije dogodilo, mada novi predsednik SAD ima istu metu kao i jedan od poslednjih levičarskih revolucionara na kontinentu, pokojni Ugo Čaves: ugovor o slobodnoj trgovini između zemalja Severne Amerike (NAFTA). Na jednom od sveameričkih protesta protiv širenja NAFTA na celu Ameriku, Čavesa je kamerom pratio i Emir Kusturica. Venecuelanski komandos - čiji naslednik na mestu predsednika, vozač autobusa GSP Karakasa, izgleda da je čvrsto rešio da naftom bogatu zemlju ostavi u stanju najraspalijeg autobusa na liniji 16 - smatrao je takav ugovor sredstvom širenja američkog imperijalizma. Tramp je, takođe, dobar deo predizborne kampanje posvetio pogubnom dejstvu NAFTA, ali - po ekonomiju SAD. On smatra da slobodna trgovina sa siromašnim i slabo plaćenim Latinosima šteti interesima - američkih radnika. Ko je u pravu? Da li je moguće da jesu i jedni i drugi, i da će, stoga, sit i umereno sit umeti da pronađu zajedničku osnovu? Skeptici će primetiti da se polazišta razlikuju, i da će ustreptalo pravdoljubivi, neko bi rekao naivni deo sveta, vremenom shvatiti da radnička prava ne rastu na Trampovim kulama Menhetna.

OČEKIVANO, Vladimir Putin pozdravio je pobedu Donalda Trampa. Pribaltičke zemlje, još pod utiskom sovjetske invazije iz 1940, takođe očekivano, nisu bile oduševljene - Putina se, iz nekog razloga, plaše malo manje nego Staljina, a Tramp im je poručio da bi ih možda i ostavio na cedilu u slučaju napada.

U strahu su velike oči, posebno u malim zemljama, pa verovatno zbog toga Litvanija, Letonija i Estonija ne uviđaju da Tramp u prvom predsedničkom mandatu neće biti isto što i Tramp u drugom predsedničkom mandatu, a kamoli - Tramp tokom predizborne kampanje. Svi političari doživljavaju takve transformacije, američki predsednici pre i više od ostalih.

Po svemu sudeći Tramp neće ukinuti NATO, a time i ostaviti svoje saveznike nebranjenim. Tramp i Putin svakako nisu Ribentrop i Molotov, da bi se Litvanci toliko bojali da će im Rusi odneti koševe. U zainteresovanim centrima, međutim, bave se raznim scenarijima - ponekad i famoznim teorijama zavere - a Nemci se, čak, bojažljivo dotiču vremena kada su u mestu Peneminde smišljali tehnološka čuda kojima bi mogli da dobiju rat.

DEJVID Olbrajt, američki nuklearni ekspert i prvi čovek veoma uglednog vašingtonskog Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost, nastanjen u Nemačkoj, ovih dana piše: "Kao što znamo, Tramp je probudio uspavane nuklearne zmajeve širom sveta, posebno u severnoj Aziji. Ali, čak i neki u Nemačkoj sada brinu da li bi povlačenje iz NATO usled Trampove politike moglo u Nemačkoj da izazove debatu o potrebi da se obezbedi sopstveno atomsko naoružanje. Ko bi pomislio da je to uopšte moguće?"

Tramp je još osamdesetih godina poručio da bi od zemalja poput Japana i Saudijske Arabije tražio da plaćaju za bezbednost koju im pružaju SAD. Za japanskog premijera Šindza Abea neki veruju da bi rado napravio oružje kojim bi sam mogao da se odbrani od svakoga, ali, to bi srušilo poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata možda i više nego nekakve "fau-21" rakete sa atomskim bojevim glavama i sa tevtonskim gvozdenim krstom pride: Japan, zvanično, nema ni vojsku, već samo "snage za samoodbranu", mada su u realnosti te snage među najbolje opremljenim na svetu.

JAPANSKOM nacionalisti Abeu, dakle, možda i odgovara izolacionistički stav višedecenijskih tutora i posleratnih okupatora, pa da zameni američke vojnike na Okinavi - japanskim. Tramp je tokom kampanje već rekao da bi Japancima valjalo da pribave nuklearno oružje, kako bi mogli da se zaštite od, kako je rekao za Si-En-En, "onog manijaka iz Severne Koreje". Industrijska i tehnološka velesila poput Zemlje izlazećeg sunca, kao uostalom i Nemačka, ne bi imala naročitih prepreka da sklopi atomsku bombu, ali tako nešto bi stvorilo nepredvidive napetosti, u međunarodnim odnosima kao i unutar zemlje. Japanci već prave vrhunske borbene sisteme, ali u malim serijama. Sa nasleđem Hirošime, Nagasakija i Fukušime, oni će se teško osmeliti na put ka A-bombi, ali, pojedini jastrebovi u Južnoj Koreji već otvoreno naginju ka tome. Tramp je i Saudijsku Arabiju stavio u isti kontekst, što govori da vrsta državnog uređenja ne igra ulogu u njegovom rasuđivanju o međunarodnim odnosima.

Japanski premijer Abe je sa Trampom već razgovarao i dao uzdržanu optimističku izjavu.

VEĆA azijska sila, Kina, ovaj put ima razloga da se ljuti na Amerikance: glasali su za čoveka koji ih je optužio da su prevaranti koji su smislili tezu o čovekovom uticaju na promene klime, i "guraju" je da bi naterali razvijene zemlje da gase svoje industrije - dočekujući, istovremeno, oberučke te grozne i prljave fabrike u sopstvenoj zemlji. Kineski gradovi se, doduše, guše u smogu, i Tramp to verovatno zna, pa može i da nasluti da, kao i svaka zemlja koja je razvijala industriju, Kina jedva čeka da osvoji tržište sofisticiranijih proizvoda, ne bi li postala i čistija i bogatija. Taj put su prešle i Britanija, i Amerika, i Japan.

Pre nekoliko dana, na svetskom samitu o klimatskim promenama u Marakešu (Maroko), zamenik šefa kineske diplomatije podsetio je novinare da su pregovori na najvišem nivou o tom fenomenu počeli osamdesetih godina, uz podršku američkih predsednika Regana i Buša, republikanaca poput Trampa. Klimatske promene nisu prevara, ocenio je Liju Ženmin.

NARODNA Republika Kina, tako iz vizure Si-En-Ena i liberalnih medija u SAD, postaje zemlja sa politički korektnim vođstvom, za razliku od SAD.

Može se ovde primetiti i da Tramp, koji bogatstvo čuva i uvećava, a da nije proizveo ni fen za kosu, političke poene sakuplja brinući o američkoj industriji.

U nastavku prve strofe "Internacionale" peva se i: "Nepravdi razum sad se sveti..." Da li će se u svetu u kojem je vodeća sila SAD pod Trampovom palicom razum svetiti nepravdi? Mnogi su dosad pali na tom ispitu, drugi su ga uspešno položili, ali narod više nije mogao da ih trpi. Novi izbori su za četiri godine...